Izvor: Blic, 05.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupka u šovinističkim frazama
Kupka u šovinističkim frazama
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Od kada su bacile atomske bombe na dva japanska grada 1945. godine i iz Drugog svetskog rata izašle kao supersila, Sjedinjene države su postale nešto drugo. Iz Starog poretka, iz kog se iznedrila, Amerika je postala manje simbol novih mogućnosti, a više simbol opasne preokupljenosti sobom. Za jednu supersilu ona je vulgarna i podmitljiva u svojim masovnim ukusima, ni najmanje zabrinuta za efekte svoje kulturne dominacije na strance, brutalno sebična u spoljnoj politici, nemilosrdna prema svojim neprijateljima i neobuzdana u upotrebi masivnog naoružanja koje ima na raspolaganju. Kao što su i američki posmatrači primetili, Sjedinjene države 'su često argonatne u inostranim poslovima: one ističu preventivno pravo da budu tamo gde odaberu i ponašaju se kako im odgovara, ne obraćajući pažnju na posledice po druge'.
Ričarda Armitidža, zamenika državnog sekretara, upitali su 11. oktobra u jednoj TV emisiji o Bin Ladenovoj neprestanoj opsesiji prisustvom američkih trupa u blizini muslimanskih svetih mesta. Zar ne bi trebalo da obratimo pažnju na osetljivost muslimana po tom pitanju? Armitidž je ignorisao pitanje - tamo smo, izjavio je, da zaštitimo naftne bušotine Persijskog zaliva od iračkih pretnji i tamo ćemo i ostati. Ako dovodite to u pitanje, upozorio je (američkog) novinara, onda pristajete na Bin Ladenovu igru. Njegov odgovor će, nesumnjivo, biti emitovan više puta na 'Al Džazira' televiziji (istaknutoj TV mreži u arapskim zemljama preko koje Bin Laden često emituje svoje izjave i video snimke) - biće to fin materijal za regrutovanje nove generacije terorista.'
To su 'problemi' Sjedinjenih država; njihov nov samoproklamovani status branitelja slobodnog sveta protiv terorizma samo je poslužio da 'problemi' postanu primetniji; činjenica da im njihov status supersile dozvoljava da izbegavaju plaćanje odštete ili suočavanje sa kaznom za svoja nedela, zauzvrat ih čini još drskijim u očima ostatka sveta. Situacija je još više pogoršana činjenicom da su SAD jedina supersila koja je čvrsto ostala na nogama nakon Hladnog rata.
Američki političari i ljudi iz medija ne mogu ili ne žele da se suoče sa realnošću posle 11. septembra i radije se kupaju u šovinističkim frazama. Ćuteći i bespogovorno su odobravali kada im je predsednik njihovo uvođenje u terorizam pretvorio u novo doba američke dominacije svetom, izjavivši da je od sada rezervisao pravo da napadne svaku zemlju za koju veruje da štiti terorizam. Nisu primetili da je, u izvesnom smislu, on ponovo započeo Hladni rat, ovoga puta ne koristeći komunizam već terorizam kao opravdanje za novo naoružavanje despotskih režima i vršenje sumnjivih aktivnosti izvan zemlje. Oni su, gotovo jednoglasno, podržali ideju da Amerika ima pravo da bombarduje Avganistan i možda napadne Irak, zato što su na meti bili teroristi.
Suzan Sontag, u svom članku u 'Njujorkeru', pisala je o nepovezanosti, u psihi Amerikanaca, tragedija od 11. septembra sa ulogom zemlje u svetu. Poput svojih lidera, Amerikanci radije ne bi da ispituju prošle i trenutne akcije svoje zemlje radi mogućih objašnjenja zašto im je terorizam isporučen na rodnu grudu. Oni radije veruju da je svaka prikrivena i otkrivena vojna operacija, sprovedena od strane njihove vojske ili obaveštajne službe van zemlje posle Drugog svetskog rata, bila i da će biti izvršena u cilju unapređenja američkih najviših ideala i širenja demokratije širom planete, čime postaju imuni na kritike ili opravdani protivnapad. Kada bi to samo bilo istina. nastaviće se
