Izvor: Blic, 26.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupi svate, hajde po babu
Kupi svate, hajde po babu
Ljubavi i bračne prevare srpskih vladara verovatno su, za šire čitateljstvo, zanimljivije stranice naše istorije od njenih političkih borbi i ratova. I dok o ratovima i bunama imamo brojna dela i udžbenike, knjiga prof. dr Radoša Ljušića prva je kod nas koja ovoreno govori o ljubavnim avanturama i prevarama srpskih vladara iz dinastije Obrenovića, Karađorđevića i Petrovića. I nije reč samo o ljubavima već i o rodoskrvnim vezama, ubistvima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz očajanja, polnim bolestima i mnogim drugim pojavama. U nekoliko nastavaka donosimo najzanimljivije epizode iz ove knjige, koju je objavio 'Zograf' iz Niša i koja je, za kratko vreme, doživela dva izdanja. Knjiga se može poručiti na telefone izdavača 018/570-373; 570-225 ili na adresu IP 'Zograf', Majora Gavrilovića 1, 18000 Niš.
Sledeća zanimljivost u vezi s kneževom decom su njihova imena. Nismo mogli da utvrdimo iz kojih razloga je knez Miloš imena dece iz braka s kneginjom Ljubicom koja su umrla mlada ponovo davao deci rođenoj u vanbračnim vezama. Sasvim je pouzdano da je ponovio tri, a možda i četiri imena (Marija, Milan, Teodor i, eventualno, Gavrilo). Može se pretpostaviti da je reč o kakvom običaju, danas nepoznatom.
Čini se, ipak, da spisak kneževe vanbračne dece nije konačan i da će ga buduća istraživanja još dopuniti. On je voleo i decu rođenu u braku s Ljubicom i decu iz vanbračnih veza. Knez Mihailo je primetio, sasvim tačno, da su ljubavnice uspevale da ga privežu ponajviše decom.
O kneževim ljubavnim avanturama i odnosima prema ženskom rodu sačuvane su mnoge priče i anegdote. Mi se osvrćeno na neke.
Učestale promene žena donele su knezu veneričnu zarazu. Ne znamo tačno o kojoj bolesti je reč i kad je bio zaražen, osim što je memoarista zapisao: 'Miloš je u to vreme imao bolest, na tajnom udu, venersku'. Vidali su ga Grk Diogen i Turčin Sali-aga i jedva su izlečili nedisciplinovana kneza.
Knez Miloš je spadao u red ljudi koji su više voleli druge žene i više im pažnje poklanjali nego svojoj. U početku je skrivao od sup- ruge i nekih svojih momaka, tome Vučića Perišića i Petra Cukića Lazarevića, svoje ljubavne avanture. Kad bi mu neki od njegovih poslušnih momaka utana- čavao sastanak s kakvom snašom on bi ga savetovao:
'Samo, more, gledaj da ne opazi Gazda (kneginja) i ono dvoje paščadi (Vučić i Cukić)'.
Kasnije je u tome bio bez ikakvih skrupula, a na račun navodnog straha zbijao je poneku šalu. Kad je jednom prilikom video u beo- gradskom dvoru da sede zajedno kneginja Ljubica, mitropolit Petar i Jovan Hadžić knez je šanuo svom bližnjem: 'Bojim se nje, njega i onoga'. Obrenović je pri tome mislio: 'Bojim se Ljubice kao žene, mitropolita kao crkve i Hadžića kao zakona'.
Živeći dugo u Beču, knez Miloš je poželeo da pokloni ženi čuvenog austrijskog državnika, Meterniha, sprske haljine. Poručio je da ih sašiju u Beogradu i izvezu s mnogo zlata. Platio ih je 500 dukata. Upitan zašto je poručio tako skupocene haljine, odgovorio je:
'Ćerko, ti ne znaš da suknja regira (vlada)'!
Potom mu je rečeno da Meternihovica neće hteti da nosi srpske haljine, na šta je on primetio:
'Boga ti, Tono, ćuti! Zar je ona žudna haljina? Nego neka ima što druga nema'!
'Zar se ne bi i star podmladio, u njih gledajući? A'?
Nekako u to isto vreme zamolio je kneza jedan stariji udovac da mu dozvoli da se ponovo ženi, što knez uradi, ali mu dade sasvim drugačiji savet: 'Nego ti kupi svate, pa hajd po babu! Ne šali se po devojku! Ču li'?
Ne zna se da je kneginja Ljubica bila neverna svom mužu. Dakle, nije nam poznat nijedan njen ljubavnik. Nije, takođe, poznato ni da li je ikada bila obuzeta takvim iskušenjem, budući da u njenoj sačuvanoj prepisci nema nijednog pisma intimne prirode. Čak nikakva priča, niti anegdota ne upućuje u tom pravcu. Kneginja je, za razliku od kneza, morala mnogo više da vodi računa o svojim moralnim postupcima, jer je strahovala od kneza, a i zato što je stalno bila obuzeta brigom o deci. Kad je Obreno- vića upitala šta se ne ispušta iz ruku on je lakonski odgovorio: žena, puška i vlast.
Knez Miloš znao je da bude duhovit i u najtežim trenucima. Kad je napuštao Srbiju, posle abdikacije 1839. godine, on je na obali Save šeretski dobacio Stojanu Simiću, svom velikom protivniku, koji ga je ispraćao u Vlašku:
'Ej, Simiću! Tvoja je žena u Vlaškoj, a moja ostaje ovde, pa da se menjamo sa ženama'.
Knez Miloš nije nikada iskazao svoje kajanje za učinjene postupke kako u ljubavi, tako i u politici. Kneginja, ipak, jeste. Godine 1843, pred smrt, ona se kajala i jadikovala što je ubila Petriju: 'Mnogo greha imam, njih će mi milostivi Bog sve oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se neće mi nikad oprostiti! Kud me zanese moja ženska pamet? Kad bih ja ubijala sve Njegove prijateljice, mogla bih pobiti toliko sveta! Grešna druga, šta učinih'! Nastaviće se
