Izvor: Blic, 22.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupi, pokrsti pa vodi kući
Kupi, pokrsti pa vodi kući
Ljubavi i bračne prevare srpskih vladara verovatno su, za šire čitateljstvo, zanimljivije stranice naše istorije od njenih političkih borbi i ratova. I dok o ratovima i bunama imamo brojna dela i udžbenike, knjiga prof. dr Radoša Ljušića prva je kod nas koja ovoreno govori o ljubavnim avanturama i prevarama srpskih vladara iz dinastije Obrenovića, Karađorđevića i Petrovića. I nije reč samo o ljubavima već i o rodoskrvnim vezama, ubistvima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz očajanja, polnim bolestima i mnogim drugim pojavama. U nekoliko nastavaka donosimo najzanimljivije epizode iz ove knjige, koju je objavio 'Zograf' iz Niša i koja je, za kratko vreme, doživela dva izdanja. Knjiga se može poručiti na telefone izdavača 018/570-373; 570-225 ili na adresu IP 'Zograf', Majora Gavrilovića 1, 18000 Niš.
Avram Stojković bio je najveći knežev ljubimac, ponajviše zbog posla koji je obavljao za Obrenovića. Jednom prilikom knez se pohvalio kneginji Ljubici da nema vrednijeg i vernijeg činovnika od Avrama silistara. Budući da je znala u čemu se sastoji silistareva vernost i zasluga, kneginja mu je odgovorila: 'Ako vi, Gospodaru, nemate više verni i sposobni činovnika, nego samo Avrama silistara, onda da Bog dade ne bilo ni njega jednoga'! Kneginja ga je izbegavala dok je bio upravnik kneževih dobara u Požarevcu.
Avram je bio oženjen Vasilijom, koju je kneginja Ljubica othranila u svom dvoru. Knez je i s njom održavao intimne odnose. Kad je Stojković prišao opoziciji i pribegao u Vlašku knez je s mnogo muke uspeo da se dočepa neverna silistara i pogubio ga je 1837. godine u Brusnici. I danas se brdo gde je izdahnuo na točku zove Silistarovo brdo. Kao što je znao da nagrađuje, knez je znao i da kažnjava. Odmah po pogubljenju njegovu ženu udao je za Jevtu pandura.
Nije poznato da je knez Miloš imao homoseksualne sklonosti. Međutim, Aleksa Simić piše u svojim memoarima da je Stojković podveo 'sam sebe na pohotu knez Miloševu' i da se time hvalio u društvu svojih prijatelja. Ni najveći Obreno- vićevi protivnici, uoči njegovog pada nisu ga optuživali za ovu vrstu 'pohote', kako se izrazio Simić. Oni mu ne bi oprostili homoseksualizam i ne bi izostavili da mu to upišu u greh, kad su ga optu- ži- vali pred ruskim carem i ru- skom diplomatijom da je to bi- la istina. Stoga, pisanje Ale- kse Simića prihvatamo s reze- r- vom, dok ne nađemo potvrdu u nekom drugom izvoru. Knez, očigledno, nije bio ho- mo- seksualac, niti biseksua- lac, ali je moguće da je i 'to' jednom probao kao kakav paša srpske narodnosti.
Danica. Danica je sledeća velika kneževa ljubav, čija veza je krunisana jednim detetom. Boraveći u Cari- gradu 1835. godine knez je kupio nekoliko robova Arapa, tri ropkinje, dve Čerkeskinje i jednu Grkinju, i to po nagovoru Avrama Stojkovića. Grkinja mu je još u Carigradu služila kao milosnica, kad se vratio u Srbiju udao ju je za Jovanču Spasića. Čerkeskinje su bile mlade, imale su trinaest ili četrnaest godina i, obukavši ih u muško odelo, knez ih je s Arapčićima uputio u Srbiju.
Pokrstivši ih u Carigradu i davši im imena Anica i Danica, nepotrebno je izazvao zavist muslimana. Kad je o tom kneževom gestu sao- pšteno sultanu, koji je, inače, imao mnogo razumevanja za svog gosta, on ga je branio ovim rečima: 'Pa ako ih je kupio, nije ih poklao niti će ih poklati'.Tim rečima sultan je smirio nezadovoljnike, a tad su Anica i Danica već bile u Srbiji.
Danica je bila mlada, imala je osamnaest godina, kad je pedesetpetogodišnji knez stupio s njom u ljubavne odnose. Romansa je započeta pre kneževog pada s vlasti (1839). Obrenović je Danicu poslao u vlašku pre nego što se on tamo uputio sa sinom Mihailom, posle abdikacije. Danica je sa sobom ponela kneževe najskupocenije i najlepše kućevne stvari, zadržavši mnogo šta za sebe. Kad se knez Miloš preselio iz Hereštija u Beč poveo je sa sobom i Danicu.
Kad bi knez poželeo da s Danicom ima 'malo slatka razgovora' naredio bi momcima:
'More, neka dođe Danica da prišije jedno dugmence na košulju'! Danica bi, naravno, ostajala duže nego što je neophodno da se prišije više dugmadi, na šta je posluga u dvoru gunđala šapatom:
'Mora da je dugme vrlo veliko, kad se tako dugo prišiva'!
U prvim izgnaničkim godinama Danica mu je bila verna ljuba. Posle 1839. godine ona je rodila kneza sina Teodora, najverovatnije u Beču. Nastaviće se
