Izvor: Blic, 15.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroćenje nestašnih misli
Kroćenje nestašnih misli
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Pre mnogo godina došao sam na ideju kako da pomognem svojim učenicima da postignu kontrolu uma koju nazivamo koncentracija. Ova vežba uvek je davala dobre rezultate. Sada bih čitaoca ili učenika najpre zamolio da na sebi pokuša sledeći eksperiment:
Odaberite neko mirno mesto gde nećete biti uznemiravani barem petnaestak minuta. Sedite mirno i usmerite svoje misli na neki jednostavan i pogodan predmet, kao što je novčić, šolja čaja, ili cvet. Pokušajte da ovaj predmet zamislite u svom duhovnom oku.
Šta se dešava? Nakon nekoliko minuta, ako ne i ranije, iznenada primećujete da mislite o nečem sasvim drugom. Reklo bi se da su razlozi za to višestruki: Um je po svojoj prirodi nemiran i, ukoliko nije istreniran ne može da se odupre beskonačnom lancu imaginacije baš kao što je čoveku veoma teško da upravlja svojim osećanjima (ili je potpuno savladan osećanjima ili ih potiskuje). S druge strane, um je toliko prijemčiv na spoljašnje nadražaje da spremno odgovara na svako, pa i najmanje uznemirenje iz spoljašnje sredine, kao i na svaku telesnu nelagodnost, napuštajući predmet koncentracije i skrećući pažnju na nešto drugo. Iz toga sledi da u svom nastojanju da bude usmeren um biva ometen kako unutrašnjim tako i spoljašnjim nadražajima.
Sada se postavlja pitanje kako stati na put ovim ometajućim činiocima? Kada se koliko-toliko otklone spoljašnji ometajući faktori, ostaju još uvek oni unutrašnji. Da bi misli duže vreme kružile oko jednog predmeta obično se preporučuje da se um, svaki put kada odluta, prisili da se vrati na prvobitni predmet. Ovakav postupak, međutim, ne predstavlja najbolji način za postizanje koncentracije, jer je svako upinjanje škodljivo za um i unapred osuđeno na neuspeh. Na taj način dolazi do brzog zamora i učenik ubrzo potom gubi svaku volju za vežbanjem. Osnovni princip koji učenik treba da upamti jeste da se u koncentraciji um moe kontrolisati i usmeravati isključivo u skladu sa zakonima koji su svojstveni strukturi samog uma, a ne primenom nasilnog ili polunasilnog metoda. nastaviće se
Ernst Vud: Trening uma i pamćenja
