Izvor: Blic, 07.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kralj Milan je poznavao Srbe
Kralj Milan je poznavao Srbe
Današnja Srbija ima gotovo iste probleme koje je imala i pre sto godina. Da se ništa bitno nije promenilo, kao da su tadašnji bremeniti problemi Srbije bili konzervisani ceo jedan vek da bi se, skoro u neizmenjenom obliku, danas opet pojavili, govore poverljivi diplomatski izveštaji o stanju u Srbiji, koje je iz Beograda slao u Beč austro-ugarski izaslanik (ambasador). Kao i danas: Srbija se bori za Kosovo, diplomatskim i drugim sredstvima; Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je prezadužena i uzima nove dugove za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje prethodnih dugova; kasne plate i penzije više meseci; stranački sukobi i bespoštedna borba za jednopartijsku vladavinu; nepotizam, podmitljivost i korupcija u različitim oblicima... Iznenađujuća podudarnost tadašnjih i današnjih problema nameće pitanje: zašto je izgubljen ceo jedan vek?
Izveštaji, koje Blic ekskluzivno objavljuje, odnose se na period avgust – decembar 1903. godine i počinju sa ubistvom kralja Aleksandra Obrenovića i ustoličenjem kralja Petra Karađorđevića.
Nezadovoljstvo se ovde otvoreno pokazuje u kafanama i pivnicama. Duhovno bliski oficiri, koji sa neverovatnom naivnošću konspiriraju u gostionicama sa svojim penzionisanim drugovima i pristalicama nestalog režima, vlastodršcima označavaju sebe kao objekte progona. Gospodin Nenadović, čiji se uticaj na kralja iskorištava u korist ubica kralja, reče mi nedavno da mora biti penzionisano oko tuce pukovnika i štabnih oficira koji previše psuju. Ako više nisu u vojsci onda će biti manji od makova zrna i onda im se možda može kasnije pružiti samilosna korica hleba. Kralj Milan je dobro poznavao Srbe i, uprkos svim svojim greškama, ispravno postupao.
Iz sadašnjeg ćorsokaka ja ne vidim nikakav izlaz za duže vreme. Mašin i drugovi se neće dobrovoljno povući i, bez snažnog kolektivnog pritiska sa strane, kralj Petar neće čak ni pokušati da se od njih emancipuje. Nasuprot tome, raspoloženje u umerenom radikalskom lageru promenilo se već na štetu ubica kralja - čija svemoć je nespojiva sa pojmovima parlamentarne vlade.
C. Dumba, Izveštaj br. 155 A-B, Beograd 23. novembar 1903.U krugu kolega često se nabacuje pitanje, kako će se stvari ovde dalje odvijati. Da li će latentno rivalstvo između radikalske većine i kralja, koji se nepoverljivo zatvara pred njom, postati akutno odmah na početku rada Narodne skupštine? Da li će radikalni poslanici istrajati na, državi tako često obećanim uštedama, to jest smanjenju budžeta? Da li će na taj način nastati konflikt između vojske i narodnog predstavništva?
Na drugoj strani nastaje pitanje, da li će se pukotina, koja ide kroz oružanu silu, još više proširiti u narednom periodu, dovesti do sudara dva lagera podeljenih oficira ili da li postoji mogućnost da se jaz, koji razdvaja te dve grupe, premosti – protivrečnosti pomire.
Bilo bi neskromno da se ja, nakon jednog tako kratkog boravka u Srbiji, zemlji krvavih iznenađenja, upuštam u bilo kakve pretpostavke o tome šta će doneti neposredna posledično teška budućnost. Govoriti se može samo o utiscima, verovatnoćama koji se oslanjaju na ograničen broj zapažanja. I upravo ovde se utisci i mišljenja u diplomatskim krugovima dijametralno razilaze. Moj ruski kolega, koji mnogo simpatizira sa protivnicima zavere i rado se sa njima javano pokazuje, tvrdi da zna i izveštava u St. Petersburg da je konflikt neizbežan u najkraćem roku u oba slučaja, to jest između skupštine i kralja na jednoj i između oficirskih frakcija na drugoj strani. On prikazije stanje da crnje ne može biti. On čak smatra verovatnim, pre kraja godine, izbijanje kontra-akcije, neke vrste pobune provincijskih garnizona protiv vojne kamarile.
Ja nemam nikakva uporišta za tačnost tog pesimističkog shvatanja i u tome imam ohrabrenje od majora Pomjankovskog. Naprotiv, ja čujem da su se niški oficiri, sa svojim simpatizirajućim drugovima, čvrsto dogovorili da ništa ne preduzimaju pre kraja januara – termina kada će većina osuđenih odležati svoje zatvorske kazne. Do tada su oni takoreći taoci sadašnjih vlastodržaca. Ali i nakon toga ostaće iza brave upravo stariji niški predvodnici koji su osuđeni na 13 meseci zatvora. U kojoj meri su se mogli organizovati, nezavisno od niške grupe, nezadovoljni elementi drugih garnizona, o tome nemam vesti. U ovom trenutku ništa se ne može saznati. Da li je to zatišje pred oluju? Teško je verovati, jer otvoreno psovanje, kritikovanje i konspiracija u pivnicama i kafanama – takođe i kod oficira – postalo je Srbima do te mere druga narav, da je teško poverovati u mogućnost čuvanja tajne kod njih. Zar nije i nesrećni kralj znao od samog početka za zaveru koja se pripremala protiv njega, u svojim rukama imao je prilično tačnu listu zaverenika i nije se mogao samo blagovremeno odlučiti na akciju protiv njih. U mesecu januaru 1904., to jest 6 meseci nakon stupanja na presto kralja Petra, prema izdatom odgovarajućem ukazu, trebaju niži ađutanti automatski odstupiti. U tome bi se, prema jednom mišljenju, ukazala mogućnost za angažovanje na dvoru nekompromitovanih oficira i preduzimanje prvog koraka za približavanje i time pomirenje neutralnih i nezadovoljnih elemenata u oficirskom kadru. NASTAVIĆE SE
