Izvor: Blic, 27.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kralj Aleksandar, majstor pretvaranja
Kralj Aleksandar, majstor pretvaranja
Današnja Srbija ima gotovo iste probleme koje je imala i pre sto godina. Da se ništa bitno nije promenilo, kao da su tadašnji bremeniti problemi Srbije bili konzervisani ceo jedan vek da bi se, skoro u neizmenjenom obliku, danas opet pojavili, govore poverljivi diplomatski izveštaji o stanju u Srbiji, koje je iz Beograda slao u Beč austro-ugarski izaslanik (ambasador). Kao i danas: Srbija se bori za Kosovo, diplomatskim i drugim sredstvima; >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbija je prezadužena i uzima nove dugove za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje prethodnih dugova; kasne plate i penzije više meseci; stranački sukobi i bespoštedna borba za jednopartijsku vladavinu; nepotizam, podmitljivost i korupcija u različitim oblicima... Iznenađujuća podudarnost tadašnjih i današnjih problema nameće pitanje: zašto je izgubljen ceo jedan vek?
Izveštaji, koje Blic ekskluzivno objavljuje, odnose se na period avgust – decembar 1903. godine i počinju sa ubistvom kralja Aleksandra Obrenovića i ustoličenjem kralja Petra Karađorđevića.
Po drugi put morao je kralj Milan doći u Beograd da bi, kao deus ex machina (bog iz mašine), opet pokrenuo zarđalu državnu mašinu. On je odmah uvideo da se više ne može osloniti ni na jednog političara velikih stranaka i da prestolu svoga sina može dati čvrsto tlo jedino i isključivo osloncem na vojsku i negovanjem ličnih odnosa sa oficirima. Kao glavnokomandujući srpske vojske on je umeo da majstorski ostvari taj cilj. Faktički je i on vladao, jer je, svojom nadmoćnom inteligencijom i svojim prestižom, vodio politiku iza kulisa. Ali kralj Aleksandar se više nije mogao naviknuti da igra sporednu ulogu. Ljubomorno je posmatrao veliku popularnost svoga oca kod oficira. U tom vremenu počeo je da vrši uticaj na njega zli demon njegovog života - Draga i to sigurno u najgorem smislu. Svoje ambiciozne planove mogla je ostvariti samo nakon udaljavanja Milana. Ona je posticala ljubomoru sina i jačala ga u njegovoj emancipatorskoj žudnji. Neki potpuno ozbiljno tvrde da su neuspeli atentat na Milana, organizovali Aleksandar i Draga sa namerom da se oslobode Milana. Postupanje sa uhapšenim radikalima u kazamatima tvrđave, pokazalo je tada, na kakvu bezobzirnu okrutnost su bili spremni otac i sin. Usledila je odmah veridba sa Dragom i ženidba.
Kralj Aleksandar se opet razobličio kao majstor pretvaranja. Najpre je obmanuo oca, koga je pustio da mirno ode u Karlove vari, da bi mu onda zapretio streljanjem ako se vrati u Srbiju. Onda je još jednom obmanuo i svoj narod tako što je dao da se sačini liberalan ustav bez i trunke namere da ga se pridržava. Nakon jednog nadahnutog govora, koji je, kako se govori, mnoge ganuo do suza, on se svečano zakleo na ustav i uzdigao radikale u nosioce moći i na taj način ih pridobio za nepopularnu ženidbu sa Dragom.
Ona je, uprkos lažnoj trudnoći, potpuno upravljala svojim mužem. Njezine najizoštrenije karakteristike bile su: jaka volja, opsednutost vlašću, gramzivost, škrtost, bezobzirna osvetoljubivost i ekskluzivno snažno formiran osećaj za porodicu. Sve je išlo kroz njezine ruke i moralo biti odobreno od nje. Ona je svakog prvog u mesecu uzimala 100.000 franaka iz civilnog budžeta i neograničeno raspolagala njima. Kralj lično mogao je potrošiti neznatnu sumu od nekoliko stotina franaka, ali ne bez odobrenja svoje žene. Dvorski nadstojnik mi je ispričao da su njegovi računi proveravani lično od kraljice do najsitnijih detalja. Bez njezinog znanja nisu se mogla isplatiti ni tri franka za pranje podova u šumarskoj kući. Još jedna neobična manifestacija njezine škrtosti od skora mi je poznata: Kada je, nakon 11-godišnjeg boravka, iz Beograda odlazio baron Veker-Gotar sa suprugom, najpre je rečeno da se njoj pokloni komad nakita. Draga se izjasnila odlučno protiv toga. Njezina dvorska dama, gospođica Petronijević, odlučila je, a da nju nije pitala, da na stanici, u ime Drage, preda buket baronici. Za kupovinu tog buketa cveća kraljica je lično odbila od plate šefa kabineta - brata Petronijevićeve. Ona je mesečno imala 6000 franaka za trošak. Petronijević mi je potvrdio da su tih 72 000 franaka (6000 x12=72 000 – prim.prev) sveke godine netaknute slala u inostranstvo, a neplaćeni računi su prezentovani Kralju. Ali, vreme koje je nesrećna Draga proživela na prestolu bilo je suviše kratko da joj dozvoli deponovanje velike uštede. Ona je posedovala dve stambene zgrade u Parizu i nekoliko stotina hiljada franaka u jednoj banci u Briselu.
nastaviće se
