Izvor: Blic, 31.Okt.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komarac veći od magarca
Komarac veći od magarca
Bolesti koje čovek dobija od životinja, zoonoze, sve više predstavljaju ozbiljan zdravstveni i ekonomski problem za svaku zemlju u svetu.
Do sada je utvrđeno da takvih bolesti ima preko 200. Posebnu opasnost za ljude predstavljaju krpelji i komarci, jer su oni prenosioci skoro svih tih bolesti. O najčešćim bolestima koje čovek naših krajeva dobija od životinja, za čitaoce "Blica", govore najistaknutiji stručnjaci humane i veterinarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << medicine.
Autor feljtona je Miloje Petrović.
Naš narod kaže da od komarca ne treba praviti magarca, misleći pri tom da ne treba od sitnice praviti problem. Međutim, priča koja sledi uveriće nas da je komarac vrlo opasan insekt, jer je broj smrtnih slučajeva ljudi u svetu zbog zaraze dobijene od komaraca veoma veliki, kaže prof. dr Novica Stajković, načelnik Odelenja za protivbiološku zaštitu VMA.
Malo je područja u svetu gde nema komaraca, a to su uglavnom prostori sa ekstremnim klimatskim uslovima (veoma niske ili veoma visoke temperature). No, i pored toga komarci predstavljaju jednu od najbrojnijih grupa iz porodice insekata na zemljinoj kugli. Prema dosadašnjim podacima postoji oko 4.000 vrsta komaraca, a od toga oko 500 vrsta je uključeno u prenošenje i održavanje brojnih infektivnih agenasa - uzročnika teških bolesti. Takvih vrsta komaraca kod nas ima preko 30, od kojih 10 vrsta čine malarični komarci.
Brojne su bolesti za koje je dokazano da ih prenose i održavaju komarci: hemoragična groznica denga, žuta groznica, groznica Rift Vejli, malarija, filarijaze, brojni encefaliti i druge. Postoje i obolenja u kojima komarci mogu ali i ne moraju biti uključeni, kao i obolenja oko kojih se naučnici spore (počev od pretpostavki, nagađanja do potpunog osporavanja). Tako je podeljeno mišljenje stručnjaka oko toga da li komarci mogu da prenose SIDU.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 5,4 milijardi ljudi izloženo je infekciji uzročnika malarije i svake godine oboli od 300.000-500.000 ljudi od ove bolesti, a umire 1,4-2,6 miliona, najviše dece! Problem malarije postaje još ozbiljniji kada se ima u vidu da do danas nije sintetizovana vakcina protiv ove bolesti, da su uzročnici postali rezistentni na lekove, a prenosioci na insekticidne preparate.
Što se tiče Srbije, situacija je više nego dobra: malarija je iskorenjena, ljudi od nje ne oboljevaju kod nas, pa tako imamo samo uvezene slučajeve, iako imamo komarce koji mogu da prenose malariju. Tako je kod nas u periodu od 1991-1999. godine registrovano samo 117 obolelih, svi su bili uveženi slučajevi, a jedan od obolelih je umro.
Znajući da postoje prenosioci ove bolesti čija je brojnost u porastu, da postoje stalne komunikacije sa područjima koja su proglašena endemičnim za malariju, Svetska zdravstvena organizacija je i neke prostore naše zemlje proglasila pogodnim za pojavu malarije.
U vezi sa tim treba reči da je u Evropi do sada opisano više slučajeva tzv. 'aerodromskih malarija' i da su ih izazvale vrste komaraca koje su aktivne preko cele godine, odnosno koje na idu u zimski san, što je inače tipično za veliki broj vrsta komaraca. Tih vrsta komaraca koji ne spavaju zimskim snom, ima i kod nas, pa zato o ovome treba voditi računa, naročito ako se steknu klimatski uslovi za njihovu aktivnost i ako se uspostavi protok parazita.
Jedan broj navedenih obolenja u čijem prenošenju učestvuju komarci, ne pojavljuje se na ovim našim prostorima jer uslovi koji ovde vladaju ne pogoduju održavanju njihovih vrsta, pa ni samom uzročniku. Tako, na primer, denge ima u Grčkoj, ali je nema kod nas.
Međutim, sa pojavom bolesti «plavog jezika» uočeno je da su se neke vrste komaraca koje učestvuju u prenošenju i održavanju virusa ovog obolenja, pojavili i na našim prstorima, konkretno u Podgorici.
Takođe je na našim prostorima poslednjih godina registrovano prisustvo komarca koji ima naziv 'Azijski tigar', koji prenosi vrlo opasnu bolest denga 2, filarijaze i neke druge vrste virusa, koga nije bilo na našim prostorima. Njegovo stanište je Južna Azija, ali je vremenom prenešen u Meksiko i u Brazil, a sada ga ima i kod nas. Radi se o vrsti komaraca koja je vrlo vitalna i dobar prenosilac zaraze.
Zadnjih godina u našoj sredini je sve veći broj izveštaja od strane kliničara i parazitologa o registraciji dirofilarijaza. Ovi paraziti se sa pasa, preko komaraca prenose na čoveka i izazivaju promene na koži, očima i srcu. Iako postoje istraživanja o mogućnosti prenosa nekih vrsta arbovirusnih infekcija od strane komaraca kojih ima kod nas, ta saznanja nisu dovoljna da bi se doneo definitivni zaključak, što ukazuje na potrebu da se ta istraživanja nastave. nastaviće se
