Izvor: Blic, 21.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumbo na mazgi napušta Španiju
Kolumbo na mazgi napušta Španiju
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine) omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Huan Peres je posle nekog vremena zaista dobio odgovor kraljice Izabele sa pozivom da dođe u dvor na razgovor. Peres je odmah otišao u Santa Fe, gde se tada nalazila kraljica Izabela. Pred kraljicom Peres je rečito i vatreno branio Kolumbov plan izlažući njegove osnove. On je takođe istakao koristi, koje bi Španija mogla dobiti od uspešnog ostvarenja Kolumbove ekspedicije i najzad pomenuo i slavu, koju će taj veliki poduhvat doneti samim vladarima i kraljevini. Peresovo izlaganje ostavilo je snažan utisak na kraljicu. Ona je ponovo pozvala Kolumba. Setivši se prve audijencije i Kolumbovog siromaštva i bedne odeće u kojoj se pojavio, ona je naredila da mu se pošalje u manastir De Rabida dvadeset hiljada marvedisa za putne troškove, kupovinu mazge, odeću i ostalo što je potrebno.
Veoma ohrabren Kolumbo je, ovaj put sa krajnjom odlučnošću i velikom nadom, otišao u kraljevski logor kod Grenade, gde su španske trupe upravo opsedale i zauzimale to poslednje mavarsko uporište. Uskoro nakon Kolumbovog dolaska Grenada je pala i mavarski kralj Boabdil izašao je smireno iz zamka Alhambre i predao ključeve grada Ferdinandu i Izabeli.
Španski kraljevski par je verovatno već tada odlučio da prihavati Kolumbov plan, ubeđen u njegovu svrsishodnost nastupom duhovnika Peresa i odobrovoljen pobedonosnim ishodom rata sa Mavarima. Takva procena pokazala se ispravnom. Kao što je duhovnik Peres nagovestio kraljici Izabeli, ostvarenje Kolumbovog plana doneće Španiji svetsku slavu i svetsku moć, kakvu pre toga niko nije imao. I zaista, Španija će Kolumbovim otkrićem doći u posed velikih delova planete Zemlje i postaće prva globalna, transatlantska sila za buduće stotine godina.
Nakon svetkovina u čast oslobođenja Španije od Mavara, kralj i kraljica su odredili komesare za ugovaranje uslova sa Kolumbom. Glavni komesar bio je opet Fernadno Talabera, upravo naimenovan za arhiepiskopa Grenade. Prema nastupu Kolumba u pregovorima, izgleda, da je on (Kolumbo) bio upoznat sa odlukom kraljevskog para o prihvatanju plana. Naime, Kolumbo je ovaj put u pregovorima istupio sa čvrstim stavom, postavivši sledeće uslove: da mu se pre polaska dodeli čin admirala, da mu se dodeli titula vice-kralja svih zemalja koje otkrije i da dobije deseti deo svih prihoda od svojih otkrića.
Talabera i članovi pregovaračkog tima smatrali su te zahteve Kolumba veoma neodmerenim i sa negodovanjem su ih odbacili. Talabera je predočio kraljici Izabeli da ‘’zadovoljavanje Kolumbovih zahteva znači pomračiti sjaj tako slavne krune’’. Kraljica se složila s tim i naredila da kažu Kolumbu da predloži umerenije uslove. Ali, Kolumbo je bio nepopustljiv i pregovori su propali.
Odlučnost Kolumba kulminirala je u njegovoj nameri da napusti Španiju i ponudi svoj projekt drugim vladarima. Oprostivši se sa prijateljima, on je uzjahao svoju mazgu i fegruara 1492. godine krenuo u Kordobu, odakle je nameravao da otputuje u Francusku i kralju Šarlu VIII ponudi svoj plan.
Kada su malobrojni Kolumbovi prijatelji videli njegovu odlučnost da napusti Španiju, shvatili su da bi to mogao biti nenadoknadiv gubitak za tu zemlju. Visoki duhovnik Luis Santa-Anhel, jedan od Kolumbovih prijatelja, zajedno sa čuvarem trezora Kastilije Alfonsom Kintanilom odmah su stupili u vezu sa kraljicom Izabelom i izneli snažne dodatne argumente o koristima Kolumbovog poduhvata. Oni su rekli kraljici da je taj poduhvat u ‘’korist crkve – širenja hrišćanske vere... i za povećanje poseda Španije...Kakva će biti žalost za Vaše Veličanstvo, a kakav trijumf za Vaše neprijatelje, kakva žalost za verne podanike ako taj poduhvat, koji ste Vi odbili, primi i izvrši neka druga država. Koliko slave i moći će steći drugi vladari ovim otkrićima. Evo prilike da svi oni budu nadmašeni’’.
Santa-Anhel i Kintanila su tom prilikom uveravali kraljicu da ne treba uzimati u obzir tvrđenja nekih naučnika, koji su Kolumbov projekt nazvali ‘’fantazijom sanjalice’’. Naprotiv, oni su dokazivali da je Kolumbo čovek besprekornog karatkera i zdrave pameti, - ‘’pa neka plan i ne uspe’’, nastavili su, ‘’kakva je u tome sramota za Vas ili za državu’’. nastaviće se
