Izvor: Blic, 17.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kod za bezbedno sunčanje
Kod za bezbedno sunčanje
Preterano sunčanje, kao modni trend i način života, dovelo je do dramatičnog povećanja broja obolelih od raka kože. Još dramatičnije je saznanje da sunčanje, s izuzetkom nekih slučajeva, uopšte nije zdravo. Kako onda hiljadama godina nismo primećivali štetne efekte sunčanja? To je upravo tema knjige 'Sunčanje, da ili ne?' Suzane Miljković, specijaliste i magistra kozmetologije, široj javnosti poznate kao autora više originalnih kozmetičkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preparata, od kojih su najpoznatiji emulzioni oblici iz kolekcije za zaštitu od sunca 'Sole efekta'. Najnovija naučna saznanja o tome koliko smo zaista ugroženi od sunca, kakve posledice nas čekaju od prekomernog sunčanja i kako da se zaštitimo od sve opasnijeg sunčevog zračenja, autorka knjige učinila je na zanimljiv način, pregledno i sa obiljem stručnih fotografija dostupnim najširem krugu čitalaca. Knjiga se može kupiti u beogradskim knjižarama: Stubovi kulture, Plato, Univerzitetska knjižara, Knjižara SANU, ANT i skriptarnicama Farmaceutskog i Medicinskog fakulteta. Sve potrebne informacije mogu se dobiti od autora: e-mail s.miljkovic@sezampro.yu.
Za čitaoce Blica, u nekoliko nastavaka, donosimo najzanimljivije delove ove knjige.
Tokom dugotrajnog evolutivnog procesa, živa bića su postepeno razvijala različite načine zaštite, prilagođene potrebama svake vrste. Biljke su stvorile čitav niz hemijskih supstanci koje, raspoređene u površinskim delovima organa, apsorbuju zračenje i sprečavaju eventualne štetne efekte u dubljim strukturama tkiva. Kod životinja su se površinski slojevi perifernih tkiva pretvorili u različite nežive oblike koji sprečavaju prodor zračenja, a sami su vrlo otporni na njegovo delovanje. Krzno, perje, gusta dlaka, krljušt, ljuštura, jako debela koža i slično predstavljaju pouzdanu zaštitu koja izoluje osetljivu unutrašnjost organizma od štetnih faktora okoline i omogućava razvoj i opstanak vrsta.
Tokom svoje evolucije čovek je postepeno izgubio gustu dlaku koja je pokrivala i štitila čitavo telo, ali je razvio druge oblike zaštite od štetnog zračenja. Po potrebi, boravio je na senovitim mestima ili se štitio odećom i to je, tokom hiljada godina postojanja čovekove vrste, za organizam predstavljao sasvim dovoljnu zaštitu.
Na samom kraju dvadesetog veka postoji ipak više mogućnosti, iako je i danas pokrivanje kože odećom ili boravak u hladu i zatvorenom prostoru najjednostavniji, a za mnoge i najsigurniji oblik zaštite. U Australiji i Velikoj Britaniji, gde se mnogo govori o oštećenju zaštitnog ozonskog omotača i velikoj opasnosti od sunčanja, razvijena je čak i reklamna kampanja: 'Slip, Slap, Slop' (engl.), što bi se moglo prevesti kao: 'Obuci majicu, stavi šešir - obuci svoje sredstvo za zaštitu od sunca'. Ovaj oblik zaštite promoviše i 'kod za bezbedno sunčanje'.
Leti, kad sunce i velike vrućine mame napolje, malo ko bi poželeo da bude obučen kao beduin. S obzirom na savremeni tempo života, mnogo su prikladnije i praktičnije mogućnosti koje nude farmaceutska i kozmetička industrija u obliku sistemske fotozaštite i preparata za zaštitu od sunca.
Šta je to sistemska fotozaštita?
To je način zaštite kože preparatima koji se uzimaju oralno, piju se i deluju 'sistemski', odnosno stvaraju otpornost čitavog organizma na sunčevo zračenje. Ovakav način fotozaštite smatra se vrlo jednostavnim, elegantnim i prihvatljivim velikom broju ljudi. Međutim, on do današnjih dana nije dostigao željenu masovnost, jer još nisu pronađene aktivne materije koje bi obezbedile zadovoljavajuću sistemsku zaštitu od sunčevog zračenja.
Do sada su se u ove svrhe koristile sledeće supstance: PABA (para-aminobenzojeva kiselina), antihistaminici, aspirin, indometacin, steroidi, vitamini A, C i E. One se nisu pokazale efikasnim da na ovaj način zaštite normalnu kožu od pojave opekotina od sunca. Problem je što supstance koje se piju prolaze proces razgradnje i transformacije u organima za varenje, kao i hrana. Pri tome se količina aktivnih komponenti znatno smanjuje, a mogućnost nastanka neaktivnih ili čak opasnih produkata povećava. Vreme potrebno da one dođu do mesta delovanja veoma je dugo, što umanjuje njihovu efikasnost. U odnosu na njih, preparati koji se koriste preko kože imaju veliku prednost jer im je zaštitni efekat mnogo veći, ne podležu procesima enzimske razgradnje i mogu da deluju kao zaštita od zračenja čim se nanesu na kožu, jer su odmah na mestu delovanja, a njihov evenutalni višak odlaže se u depoe dermisa ili uklanja sa površine kože.
I pored ovih nedostataka, dalje se ispituju materije koje bi mogle da obezbede sistemsku zaštitu od sunca. Iako su veoma efikasni i popularni među korisnicima, zaštitni preparati koji se nanose na kožu mogu kod nekih osoba da izazovu i neželjene pojave. Zbog toga se ponovo pokazala potreba za preparatima sa sistemskim delovanjem. Nastaviće se
