Izvor: Blic, 28.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knez zanosno otmen kavaljer
Knez zanosno otmen kavaljer
Ljubavi i bračne prevare srpskih vladara verovatno su, za šire čitateljstvo, zanimljivije stranice naše istorije od njenih političkih borbi i ratova. I dok o ratovima i bunama imamo brojna dela i udžbenike, knjiga prof. dr Radoša Ljušića prva je kod nas koja ovoreno govori o ljubavnim avanturama i prevarama srpskih vladara iz dinastije Obrenovića, Karađorđevića i Petrovića. I nije reč samo o ljubavima već i o rodoskrvnim vezama, ubistvima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz očajanja, polnim bolestima i mnogim drugim pojavama. U nekoliko nastavaka donosimo najzanimljivije epizode iz ove knjige, koju je objavio 'Zograf' iz Niša i koja je, za kratko vreme, doživela dva izdanja. Knjiga se može poručiti na telefone izdavača 018/570373; 570225 ili na adresu IP 'Zograf', Majora Gavrilovića 1, 18000 Niš.
Ništa pouzdanije o ovoj rodoskrvnoj vezi ne zna se, ali može se pretpostaviti, budući da je Mihailo bio stalno na putovanjima, s povremenim prekidima i boravcima u Beču, da je veza bila kratkotrajna i tragična. Kad je umrla, mlada i lepa, knez Mihailo nije boravio u Beču.
Kad je izbila Revolucija u Beču 1848. godine kneževi Miloš i Mihailo pokušali su da iskoriste nemire u Evropi da se vrate na presto u Srbiju. Knez Miloš pošao je prvi preko Zagreba, ali je u njemu bio uhapšen i uz velike napore uspeo je da se oslobodi, plativši Ljudevitu Gaju poveću sumu novca. Knez Mihailo ostavivši bremenitu Jekate rinu, stigao je u Novi Sad sredinom maja, ali je, pod pritiskom srpske vlade, morao da napusti Vojvodinu i ode u Zagreb. S oslobođenim ocem uputio se u Grac, zadržavši se kraće vreme u Ljubljani.
Kneževima se nije išlo u nemirni Beč i oni su odlučili da se razdvoje. Knez Miloš je otputovao u Inzbruk, a knez Mihailo u banju Roič (Rogošku Slatinu). Dok je uzimao kupke posluživala ga je lepa devojka od 17 godina, kći tamošnjeg badenmajstera, Marija Beghaus, Slovenka Štajerkinja, zapisao je Karlo Pacek.
Nije nam sačuvan opis Marija, pa malo znamo o njenoj lepoti i njenoj ličnosti. Elegantni dvadesetpetogodišnji knez, osam godina stariji od Marije, već tad je bio 'zanosno otmen čovek'. Uz Mariju je bio uglađeni kavaljer 'povisoka rasta, smeđ, suvonjav, krupnih izrazitih očiju, pune kratke brade, koju je delio po sredini. Glas mu je bio krupan, a hod odmeran i elastičan'.
Knez Mihailo proveo je skoro celo leto u Rogoškoj Slatini u društvu s mladom Marijom. Iz te ljubavne romanse rođen je Viljem (Velimir) 20. maja 1849. godine. Pre odlaska iz Slatine zatražio je od oca malo novca za trošak. Starac mu je poslao 2.000 forinti i prekoreo ga je da mnogo troši. Mladog i uzavrelog ljubavnim čarima sina zaboleo je očev prekor i on mu je vratio novac i u jednom podužem pismu obrazložio mu je dotadašnji način života, trudeći se da pokaže da 'nije raspikuća' kao Jevremov Miloš, kome otac neprestano plaća dugove. Iz pisma saznajemo da se Mihailo zadovoljavao s onoliko novca koliko je dobijao od oca i da je tada prvi put zatražio veću sumu, ali se zbog toga pokajao.
Odnosi između oca i sina brzo su izglađeni, pa je Mihailo mogao da Mariji i sinu kupi kuću u u Roiču i da ljubavnicu snabde mirazom. Očigledno, to je bio samo jedan njegov ljubavni izlet, jer je uskoro dozvolio Mariji da se uda za nekog udovca, s kojim je imala više dece. Marija je umrla 1863. godine.
Ako je brzo i lako zaboravio ljubavnicu, Mihailo nije zaboravio sina Velimira. Godine 1856. mati ga je dovela u Beč i predala ga ocu. Da bi sina vaspitao u srpskom duhu, Antonija Radivojevića, nadzornika dobara Obrenovića u Kneževini. Nadzor nad sinom poverio je slikaru Stevi Todoroviću , a zatim Milutinu Stojanoviću. Pošto je završio gimnaziju u Beogradu poslat je na studije u Ženevu, Študgart i Minhen.
Pacek kazuje da je imao naličje i narav očevu. Godine 1866. pre odlaska na studije, preveden je u pravoslavlje u Sabornoj crkvi. kumovao mu je mitropolit Mihailo, koji mu je dao ime Velimir (a zvali su ga Velja) i staro prezime vladalačke kuće Teodorović. Odnosi oca i sina bili su lišeni roditeljske ljubavi, ali ne i pažnje. Knez je redovno primao sina i s njim vodio razgovore, očima ga 'gutao', ne prelazeći u ophođenju uobičajenu granicu između oca i sina koju su odredili 'obziri morala, društvene konvencije i ličnog ugleda kneževa'.
Velimir je odrastao bez majke i skoro bez oca. O hladnim i bez trunke nežnosti odnosima s ocem, u vreme njihovih retkih susreta u dvoru Velimir je kazivao gospođi Stojanović: 'On mi da ruku, koju ja ljubim, zatim poljubi mene u čelo, pita me o učenju, da mi savet o odevanju, pokloni mi dukat i neku knjigu, a zatim je audijencija gotova! Meni da ga zagrlim i izljubim, ali ne smem'. Koliko malo nežnosti za jedno divno stvorenje, koje je susrete s ocem shvatalo kao audijenciju, inače dostupnu svim građanima Srbije! Savremenici su ostavili brojna svedočenja o plemenitosti kneza Mihaila, ali njegov odnos prema sinu, suzdržan, bez roditeljskog zagrljaja i nežnosti, ostavio je pustoš u Veljinoj duši. Neve rovatno je da je u mnogo čemu grub, prek i neobuzdan stari knez Miloš pokazivao ne merljivo više nežnosti i pažnje prema svojoj brojnoj van bračnoj deci od sina Mih aila, koji je imao samo Velim ira. Treba naglasiti da je kneginja Julija primala Velimira češće i toplije, iska zujući više nežnosti i topline, Vel ji toliko potrebne. Kraj
