Izvor: Danas, 04.Dec.2015, 12:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapitalisti su "tvrdoglavi" i "nerazumni"
Mnogo puta je Čerčil skazao svoje neslaganje sa vladajućom klasom i razumevanje za sindikate.
Tokom generalnog štrajka 1926, izvesno je naporno radio da bi okončao tu krizu - svakako je bio na strani onih koji su zagovarali pronalaženje rešenja sukoba. Tokom leta i jeseni pokušavao je da nagovori vlasnike rudnika da prihvate da njihova osiromašena radna snaga zaslužuje minimalnu nadnicu, i izjavio je da su kapitalisti "tvrdoglavi" i "nerazumni". Opet je zaradio prezir >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << torijevaca, koji su smatrali da je pokušao da se meša u pravo rukovodilaca da upravljaju svojim firmama.
Ima toga još mnogo. Ako bismo želeli da opravdamo Čerčilov ulazak u "veliki panteon" zakonodavaca levičara, mogli bismo i da dodamo spuštanje starosne granice za penziju sa sedamdeset godina na šezdeset pet (mi smo upravo morali da poništimo ovu njegovu iznimnu darežljivost), ili njegove stalne pozive na nacionalizaciju železnice, uvođenja poreza na neočekivanu dobit za ratne profitere, kao i uvođenje omiljene novine boljševičkih predstavnika sindikata iz 1970-ih - pauze za čaj.
Šta je od svega ovoga tačno? Vreme je da se pravi Vinston Čerčil pojavi pred nama u punom svetlu. Da li je roze ili plav ( u modernom političkom žargonu u Britaniji roze označava nekog ko zastupa levičarske ideje, dok plava označava konzervativca )? Kod Golberta i Salivana postoji stih koji kaže da "Every boy and every gal/ That's born into the world alive/ Is either a little Liberal/ Or a little Conservative (Svaki momak i svaka devojka/Koji se rode živi na svetu/Ili je mali liberal/ili mali konzervativac)".
Fabijanovci, Sidni i Beatris Veb (Sidney and Beatrice Webb), hvalili su ga kao najnaprednijeg političara svog vremena. Gotovo istovremeno, njegov kolega, poslanik liberala Čarls Masterman proglasio ga je "nepromenjivim torijevskim urođenikom". Neko od njih je morao sigurno biti u zabludi?
Naravno, ima i bilo je puno ljudi koji na jednostavan način objašnjavaju ovu misteriju: kažu da je bio poput vetrokaza, i da je u različitim trenucima govorio mnogo različitih stvari, tako da je, kako je to Biverbruk objasnio, na kraju zastupao sve stavove po svim pitanjima. Askvit je govorio da "Vinston nema ubeđenja".
Nisam siguran da bih pridavao previše značaja kritici nesposobnog kolebljivca Askvita - čoveka koji je stalno pokušavao da prevari Čerčila i koji je provodio sastanke Vlade tako što je pisao patetična ljubavna pisma Veneciji Stenli, i koji je često bio toliko pijan da je morao da pušta Čerčila da od njega preuzme vođenje sastanaka. Čerčilova karijera pokrivala je veliki deo britanske istorije. Bio je na visokim funkcijama, više ili manje konstantno, od 1905. do 1922. godine - period od sedamnaest godina, koji lako pomračuje slavu većine modernih političara; međutim, to je bio samo prvi period njegove karijere - i to pre nego što je postao ministar finansija, a kamoli premijer.
Naravno da bi nekada rekao nešto što je bilo u suprotnosti sa nečim što je izrekao pre mnogo godina, kao odgovor na neki problem u sasvim drugo vreme. Međutim, oni koji ga optužuju za političku nedoslednost potcenjuju dubinu i suptilnost njegove političke misli. Ja smatram da je Čerčil posedovao jasan politički identitet i nepromenljiv niz principa.
Nastavlja se
