Izvor: Blic, 16.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kancer jajnika
Kancer jajnika
Karcinom jajnika se u medicini smatra jednom od najnepovoljnijih lokacija u organizmu žene zbog velike smrtnosti ili teških posledica koje ostavlja, uključujući invaliditet.
- Njegov značaj je nesrazmerno veći od učestalosti, jer čak oko 50 odsto žena obolelih od karcinoma jajnika umire. Uzrok tome je ne samo priroda bolesti nego kasno otkrivanje i samim tim preduzimanje lečenja u odmaklim stadijumima bolesti - tvrdi dr Ratomir Ganović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << , redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, specijalista Ginekološko-akušerske klinike 'Narodni front'.
Od malignih tumora jajnika su najčešći karcinomi i njihova učestalost se kreće, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, u rasponu od dve do četiri do 15,3 na 100.000 žena. Postoje razlike od zemlje do zemlje. Najučestaliji su u Skandinaviji, od 14 do 15,3 na 100.000 žena, nešto niže u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj od 7,8 do 13,2 na 100.000 žena, a u SAD i Kanadi 12 do 13 na 100.000 žena. Najniža je incidenca karcinoma ovarijuma, jajnika u zemljama u razvoju (dve do četiri na 100.000 žena) i ona se objašnjava socioekonomskim statusom stanovništva, fertilitetom, ali i nepotpunom registracijom bolesti.
U Srbiji je učestalost karcinoma jajnika od 9,11 do 11,1 na 100.000 žena, i nejednako je raspoređena. U centralnoj Srbiji oboli od karcinoma jajnika 9,1 žena na 100.000 žena, u Vojvodini od 11,3 do 12, a na Kosovu 1,4 do 2 na 100.000 žena. Svuda postoji trend stalnog porasta broja obolelih.
Učestalost karcinoma jajnika raste sa starošću žene. Kod žena mlađih od 20 pa i 30 godina tumori na jajnicima su po pravilu dobroćudni, osim tumora germinativnih ćelija koji mogu biti maligni i u tom uzrastu. Najveći broj karcinoma jajnika je otkriven u starosnoj grupi od 55 do 59 godina. Nađeni tumori na jajnicima kod žena u premenopauzi su u trećini slučajeva maligni, a kod žena u postmenopauzi svako uvećanje jajnika nosi sumnju na karcinom.
- Zbog kasnog otkrivanja i kasno započetog lečenja, smrtnost od ovog karcinoma najveća je od svih ginekoloških malignih tumora. Trendovi smrtnosti od karcinoma jajnika su u stalnom porastu. Najviša je smrtnost za područje Vojvodine i iznosi 7,9 do 8,6 na 100.000 žena, u centralnoj Srbiji je 5,5 do 6, a najniža je na Kosovu od 0,7 do 0,8 na 100.000 žena. Smrtnost je u stalnom porastu - kaže dr Ganović.
Uzrok nastanka karcinoma jajnika je multifaktorijalan. Etiološki faktori se mogu svrstati u genetske i stečene.
Važnu ulogu u nastanku karcinoma jajnika imaju određeni geni. Ispitivanje genetskog faktora otkrilo je postojanje porodica koje imaju predispoziciju za rak jajnika. Pretpostavlja se da je od pet do 10 odsto tumora nasledno, a ostalih 90 do 95 odsto nastaje kao rezultat slučajne genetske mutacije.
- Članovi porodice neće naslediti tumor već predispoziciju da do njega dođe. Takođe je uočena povezanost pojedinih karcinoma. Tako je uočeno da žene sa karcinomom jajnika tri do četiri puta češće obolevaju od karcinoma dojke - upozorava dr Ganović.
Epidemiološke studije ukazuju da pored nasledne osnove u nastanku karcinoma jajnika imaju uticaja brojni spoljašnji faktori. Savremeni čovek živi u moru kancerogena, zagađeni su voda, vazduh i hrana karcinogenima, a ta činjenica objašnjava i izraziti porast obolelih. Od ovih brojnih kancerogena treba pomenuti konzervanse, pesticide, lekove, sedative, hormone, duvan, koji sadrži više od 30 raznih hemijskih kancerogena, zatim sve vrste zračenja.
- Emotivni i psihosocijalni stresovi takođe igraju značajnu ulogu u genezi kancera. Hronično beznađe, depresivnost i psihički stresovi mogu dovesti do pojave karcinoma. Ovde značajnu ulogu imaju povećane koncentracije hormona koji se stvaraju u stresu. Žene bez dece, neplodnost, uzimanje lekova za izazivanje ovulacije radi lečenja neplodnosti, žene koje pate od predmenstrualnog sindroma, bolnih menstruacija, žene sa ranom menopauzom, sa krvnom grupom A, žene sa višim socioekonomskim statusom, koje upražnjavaju dijetu za mršavljenje imaju veći rizik da obole od karcinoma jajnika - navodi dr Ganović.
Posebno se danas ukazuje da višestruko ponovljena stimulacija ovulacije kod neplodnih žena povećava rizik od dobijanja karcinoma jajnika, kao i primena hormonske terapije u menopauzi. Edidemiološka ispitivanja pokazuju međuzavisnost između potrošnje životinjske masti, belančevina i unosa kalorija i povećane opasnosti od nastanka karcinoma jajnika.
S druge strane, smanjenje unosa zasićenih i nezasićenih masti, povećan unos vegetarijanske ishrane sa dosta vitamina A, C, selena, voća i povrća dovodi do smanjene opasnosti od nastanka raka jajnika, ali i dojke i debelog creva.
Veći broj trudnoća i dojenje smanjuje opasnost od nastanka karcinoma jajnika, zato što sprečavaju ovulaciju. Kombinovana oralna hormonska kontraceptivna sredstva smanjuju opasnost od karcinoma jajnika, naročito posle dužeg uzimanja. Zaštitni učinak traje 10 i više godina i posle prestanka njihovog uzimanja.
- Najvažnija osobina ovarijalnih karcinoma je što u početnim stadijumima bolesti ne daju nikakve simptome. Kada se pojave prvi simptomi, bolest je često u poodmakloj fazi. Najranije manifestacije su uglavnom podmukle i uključuju nejasnu nelagodnost u trbuhu, muku, osećaj sitosti, pojačane gasove, podrigivanje, kao i učestalo brojno mokrenje. Ove tegobe mogu mesecima prethoditi ostalim simptomima i često ih pacijent ignoriše - objašnjava dr Ganović.
Kod tumora koji produkuju hormone, kao i usled promena na sluzokoži materice, u smislu njenog zadebljanja, javlja se nepravilno krvarenje iz materice. Ono se može javiti i kod žena u generativnoj fazi, ali i kod žena u perimenopauzi, kao i kod žena koje su odavno izgubile menstruaciju.
Tek kasnije, pošto tumor dostigne izvesnu veličinu, pa ga žena sama napipa ili se jave komplikacije izazvane karcinomom: uvrtanje tumora, infekcija, prskanje, simptomi postaju izraženiji. Mogu se javiti i smetnje na susednim organima na koje tumor vrši pritisak i remeti njihove funkcije. Pritisak na debelo crevo može izazvati smetnje u pasaži creva i opstipaciju, a pritisak na karlične vene i išjadikus, do otoka nogu i parestezija - kaže dr Ganović.
U odmaklim stadijumima bolesti javlja se povećanje obima trbuha usled nakupljanja slobodne tečnosti, a kod nekih žena uvećani limfni čvorovi iznad ključne kosti i u preponama. Žena postaje jako mršava, sa karakterističnim izgledom lica koje je mršavo, sa tužnim, upalim očima.
- Dijagnoza karcinoma jajnika u ranim stadijumima je obično teška, jer nema ranih simptoma, a kad se jave, oni su oskudni i nekarakteristični. Po pravilu, na karcinom jajnika treba pomisliti kod svake žene, a naročito kod starijih žena kod kojih se pri ginekološkom pregledu otkrije tumor na jajnicima. Najmanji tumor koji se može otkriti ginekološkim pregledom je veličine oko jedan kubni centimetar, i on sadrži već oko milijardu kancerogenih ćelija - zaključuje dr Ganović.
