Izvor: Blic, 29.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su pamtili mudraci
Kako su pamtili mudraci
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Sledeći izvod iz Kvintilijanovih zapisa pokazuje kako su ovu ideju koristili ljudi iz starine
'Izaberi vrlo prostrano i raznovrsno uređeno mesto veliku kuću, na primer, izdeljenu u nekoliko prostorija. Ureži u um pažljivo sve što je u njoj uočljivo, tako da um može da protrči kroz sve delove kuće bez oklevanja i zastajkivanja. Jer, suština nije u tome da zastaneš oklevajući ispred nekog objekta koji, budući da služi kao podsetnik, treba kasnije da nam pomogne da pouzdano upamtimo i neke druge stvari. Nadalje, da bi podsetio um na ono što si pribeležio ili o čemu si razmišljao, pomoći ćeš sebi tako što ćeš uvek izdvojiti neki simbol iz oblasti koju želiš da obradiš. Dakle, ako je taj simbol navigacija, njen simbol će biti sidro; a ukoliko je rat, onda neka vrsta oružja.
'Tada postupi na sledeći način: postavi prvu ideju u predvorje, drugu u salon, i tako dalje sa svim ostalim idejama, prelazeći preko prozora, soba, statua i sličnih objekata. Kada si ovo uradio taj redosled ćeš zapamtiti tako što ćeš u mašti pregledati sve prostorije, počev od prve, prisećajući se kod svake slike_arhiva ideje koja joj je pridodata. Tako da će, ma koliko da je puno podataka koje treba da upamtiš, svi oni biti kao pod konac poređani, da bi obrazovale neku vrstu lanca koji sprečava konfuziju koja se obavezno javlja kada stvari učiš napamet. Kuća koja će ti za ovo poslužiti može biti stvarna ili izmišljena.'
Na jednom drugom mestu, Kvintilijan napominje da, ukoliko smo odabrali kuću koja možda ne sadrži dovoljno stvari koje bi poslužile kao oznake ili mesta (u njegovo vreme to je bilo moguće, mada je to danas malo verovatno), možemo uzeti neku javnu građevinu ili dobro poznati put, gde sve naše simbole možemo da postavimo gde god poželimo.
Metrodor je koristio zodijački krug podeljen na 360 odsečaka, ali po meni, ovakva osnova nije dovoljno živa i slikovita. Obične stvari dnevnog života, ili mitološki odnosno istorijski događaji su mnogo življi, slikovitiji odnosno upotrebljiviji za većinu ljudi, sem ako se ne radi o nekom izuzetno razvijenom umu.
Proces lociranja ideja (pomoću simbola ili drugačije) na poznata mesta odnosno u poznate objekte pretrpeo je brojne izmene u kasnijim stolećima. Ne bih se dugo zadržavao na tome, zadovoljiću se samo kratkim opisom adaptacije koju je izumeo Gregor fon Fainegel.
U kasnijem, dakle, razvoju postupka pozicioniranja uzeta je jedna zamišljena kuća sa većim brojem soba, gde je u svakoj sobi označeno pedeset mesta na sledeći način: Pod je podeljen na devet jednakih kvadrata. Svaki zid je podeljen isto tako na devet jednakih kvadrata što ukupno čini četrdeset i pet kvadrata. Ostalih pet kvadrata je raspoređeno na plafonu na sledeći način. Na mestu gde se spaja zamišljena simetrala svakog zida sa plafonom nalazi se još po jedan kvadrat, dok je poslednji pedeseti kvadrat postavljen u centru.
Uđete u sobu i pred sobom ugledate devet kvadrata na podu; zatim, opazite sa vaše leve strane zid sa devet kvadrata i desetim kvadratom na plafonu, koji predstavljaju kvadrate od 10. do 19. na zidu; ispred vas je slična skupina kvadrata od 20. do 29.; sa desne strane, od 30. do 39.; iza vas još jedan zid sa kvadratima od 40. do 49., dok 50. kvadrat visi iznad vas u središnjem delu plafona.
Pošto ste osmotrili zidove, bolje je da prošetate sobom u imaginaciji, nego da samo stojite po strani i ispitujete ih na opisani način.
Sada nam još preostaje da ova odeljenja naselimo idejama-konstantama, a ovo se može uraditi na razne načine.
Fon Fainegel je koristio metod sličnosti oblika, to jest, on je uzeo predstave koje po nečemu liče na same brojeve kvadrata odnosno mesta. Na podu prve sobe je tako postavio sledeći niz: (1) vavilonska kula; (2) labud; (3) planina; (4) ogledalo; (5) tron; (6) rog izobilja; (7) duvač stakla; (8) Mida (9) cvet ili narcis.
U slučaju broja 4, oblik je zaista simboličan, mada ogledalo doista ima četiri ugla, ali su druge slike_arhiva zamišljene tako da oblikom konkretno podsećaju na brojeve.
Ja bih samo dodao ovde niz od devet kvadrata za koje mislim da predstavljaju poboljšanje u odnosu na fon Fainegelov izbor 1 je kula, 2 je labud, 3 je morski konjic, 4 je lađa, 5 je zmija, 6 je majmun, 7 je trubač, 8 je mrav, a 9 je cvet. Slike na dijagramu ilustruju ovu ideju. NASTAVIĆE SE
