Izvor: Blic, 27.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su glupe vaše vođe!
Kako su glupe vaše vođe!
Svrgavanja s vlasti Slobodana Miloševića je bio proces u kome su brojne ličnosti u Jugoslaviji, Evropi i SAD delovale iza javne scene i presudno uticali na događaje koji su doveli do petooktobarskog prevrata. O tim akcijama i ličnostima, pored ostalog, govori knjiga 'Igra senki' Tima Maršala, koju je ovih dana objavio B92 (Samizdat FreeB92). Autor knjige je očevidac mnogih događaja koji su se odvijali u državama nastalim na prostoru Brozove Jugoslavije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Njegova knjiga 'Igra senki' je roman koji govori o ličnostima koje su iz senke vukle poteze i presudno uticale na procese u Srbije do pada Slobodana Miloševića. Donosimo najzanimljivije epizoda iz Maršalove knjige, koja ima sve odlike majstorski ispripovedanog špijunskog romana.
Jednog jutra, dok smo pitali ljude na ulici šta misle o bombardovanju, okružila nas je neprijateljski raspoložena gomila. Dobačeno je nekoliko uvreda, a zatim i nekoliko metalnih novčića. Svakog časa postajalo je sve neprijatnije. Oni manje gnevni pristali su na razgovor. Većina se držala teksta 'Kako su glupe vaše vođe! Zar im nije jasno da su samo ojačali Miloševića?' Svako koga smo sreli - bio on liberal, fašista, ili komunista, govorio je isto: 'Jebeš NATO, jebeš vaše lidere.' Odavno nam je bilo poznato da Srbi neće lako pokleknuti jer nikad ranije to nisu učinili. Kad je nekoliko ljudi počelo da nas pljuje, Veljko je zaključio da je vreme da se počistimo. Bili smo prilično frustrirani - pokušavali smo da predočimo našim gledaocima raspoloženje naroda i da procenimo valjanost nekih čudnovatijih tvrđenja koja su Jugosloveni izricali, ali to je bio težak zadatak. Bili su to mučni dani, ali naredne nedelje biće u isti mah i lakše i teže na različite načine. Za kosovske Albance situacija se pogoršavala velikom brzi- nom. Dobro je poznato šta im je Beograd radio u proleće i leto godine. To je mrlja na istoriji Srbije. Manje je poznata srpska priča iz tog vremena. Srbi još nisu napisali svoju priču. Ima nešto o tome kako su se borili protiv devetnaest zemalja i kako nisu izgubili, i ima mnogo materijala o politici u tim godinama. Malo je, međutim, svedočanstava o njihovom svakodnevnom životu u vrlo nesvakidašnjim okolnostima i o ratnim zločinima koji su počinjeni u njihovo ime. Srbi koji su spremni da se uhvate u koštac sa tim iza- zovom i dalje su usamljeni glasovi u pustinji. Sa onim što je Srbija učinila moraju se suočiti sami Srbi. Njihovi postupci ne mogu se poistovetiti sa postupcima nacista, i klonio bih se čak i takvog poređenja. Ipak, mada je većina Nemaca na kraju priznala nemačke zločine u Drugom svetskom ratu, Austrijanci to nisu učinili. Nemačka je iznedrila Helmuta Kola, Austrija Kurta Valdhajma. Austrijanci, koji tek treba da se suoče sa svojom prošlošću, izabrali su za svog predsednika bivšeg visokog SS oficira. Srbija treba da odluči želi li u budućnosti Kola ili Valdhajma na čelu zemlje. U svakom slučaju, srpska priča iz perspektive samih Srba bila je uznemirujuća, a svaka pojedinačna smrt jednako tužna kao i ono što se događalo na Kosovu.
Nastaviće se
