Izvor: Blic, 13.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako skratiti nuklearni mač?
Kako skratiti nuklearni mač?
Životni put Kolina Pauela predstavlja amarički nacionalni mit. Rođen je 5. aprila 1937. godine u Njujorku, školu rezervnih oficira započinje tokom studija geologije na državnom univerzitetu, nakon čega se opredeljuje za vojnu karijeru. Učestvuje u Vijetnamskom ratu, a potom postaje najmlađi general američke vojske i najmlađi načelnik generalštaba 1989. godine. Prvi je Afroamerikanac na ovom položaju u istoriji Amerike. Jedan je od arhitekata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pustinjske oluje, a danas je državni sekretar. Donosimo najzanimljivje fragmente iz biografije Pauela Kolina koju je napisao majstor ovog žanra Džozef E. Persiko, a objavila beogradska izdavačka kuća BMG.
Greška koju su pravili liberali kritikujući Regana bila je u tome što su pokušavali da ga predstave kao nekog ratnog huškača sa ranča, zbog toga što je bio konzervativac i zbog toga što je podržavao investicije u sektoru odbrane. To je bilo pogrešno. Ronald Regan bio je vizionar, čovek koji je sanjao o preobražaju pretnje nuklearnog uništenja. To je suština INF sporazuma. To je cilj kome je uperen SDI (skraćneo od 'Strategic Defense Initiative' – strateška odbrambena inicijativa) . SDI je u suštini trebalo da nuklearno naoružanje načini zastarelim. SDI, ili 'Rat zvezda' kako su ga kritičari uporno nazivali, sa naučnog aspekta bilo je zapanjujuće, ali mu je strategija bila vrlo elementarna. Postojeća situacija bila je ravna dvojici vojnika koji, svaki u svojoj jazbini, drži ručnu granatu. Ako ti potegneš svoju da mene uništiš, ja ću još uvek imati vremena da potegnem moju da uništim tebe. Da bi bio bolji, vojnik br.1 uzima pušku. Videvši to, vojnik br.2 uzima takođe pušku, i tako dalje i tako dalje. Pojava je poznata pod imenom trka u naoružavanju. SDI namena jeste da prekine ovo kruženje. Predsednik Regan video je SDI kao štit koji se protivi maču. Ako imamo štit na levom ramenu, onda nam ne treba tako veliki mač u desnoj ruci. Što se budemo sigurnije osećali iza štita, mač treba da bude manji. SDI štit nije napravljen za uništavanje čovečanstva, nego za njegovu zaštitu.
Predsednik je voleo ovu sliku štita, mada je malo preterana. U stvarnosti SDI strateška oštrica bila je da, dok sa jedne strane nije u mogućnosti da zaustavi sve neprijateljske rakete, ipak može da uništi dovoljno, da bi sa druge strane Sovjeti bili onemogućeni da zadaju nuklearni nokaut. SDI će raditi na tome da nuklearno naoružanje postane beskorisno. Regan je ponudio Sovjetima da dele SDI tehnologiju, ali oni nikada nisu poverovali u ovu ponudu. Mnogi naši planeri nisu poverovali da Regan to zaista misli. Ja sam znao da je bio iskren. Regan je mislio: tek kada se i Sovjeti osete bezbednima, biće spremni da skrate svoj 'nuklearni mač'. To je bio vizionar u njemu. Ali Gorbačov je smatrao da je jeftinije graditi rakete, nego superprefinjeni štit, te da Sovjeti mogu da nastave da ih grade. Ovaj argument zanemaruje ekonomiju jednačine. Mi smo imali novac za obe varijante (SDI ili još raketa) dok je Ruse to ekonomski bolelo. Na samitu u Rekjaviku 1986. godine, Gorbačov je pokazao da je voljan da trampi glavni deo sovjetskog strateškog arsenala, ukoliko mi napustimo SDI, čime je pokazao da se u stvari plaši nove tehnologije, pretvarajući se da je odbacuje. Znali smo da će u decembru doći u Vašington protivan SDI. Takođe smo znali da će Regan da se čvrsto drži koncepta.
Nekoliko dana uoči dolaska Gorbačova, upoznavao sam Predsednika sa rasporedom samita, kada me je on prekinuo i pokazao mi dve male kutije. Otvorio ih je i sa osmehom na licu, pokazao mi dva para zlatnih dugmića za manžetne, koji prikazuju figure mača i raonika . Jedan prijatelj iz Kalifornije mu je poklonio dugmad. Predsednik je nameravao da stavi svoj par na dan Gorbačevljevog dolaska, a da ruskom lideru pokloni drugi par prvom prilikom kada se nađu oči u oči u Ovalnom kabinetu. Rekao sam mu da nisam siguran da Rusi nose francuske manžetne. To ga nije odvratilo. Tih dana imali smo mnogo zadataka da obradimo, znajući da će Gorbačov biti oštar. Ipak, svaki put kada bih otišao kod Predsednika da razmotrimo detalje samita, on bi uveo u priču i manžetne. Da će razoružanje, kao i ekonomske teme, biti blagovremeno razmotrene, bio je potpuno uveren. Ali istovremeno je želeo da postoji lično obeležje, da učvrsti vezu između dva čoveka koji će rešiti probleme.
Pred samit sam pozvao sovjetskog ambasadora Jurija Dubinina da dođe u moj kabinet što pre. Iskrsao je problem. Krupan i ljubazan sedokosi čovek izlgedao je utučeno dok sam mu objašnjavao: Gospođa Regan je bila besna. Slala je pozive supruzi sovjetskog lidera, Raisi Gorbačov, da dođe na kafu, ili na ručak, ili da sama izabere način na koji će se videti. Posle nekoliko ponovljenih poziva, nije bilo odgovora. Nije bilo potvrđeno ni da su pozivi primljeni. Dubininu su izbijale graške znoja na čelu. Direktor za komunikacije Bele kuće, Tom Griskom, moj ko-predsedavajući u planiranju samita, bio je duhovit čovek i zabavljalo ga je da provocira nečiji ego. On je prokomentarisao ovu situaciju: 'Šta je ovo? Tuča dve prve dame oko hrane?' Poznavajući gvozdenu volju gospođe Regan, rekao sam Dubininu da smo na ivici da samit bude ugrožen ukoliko ona ne dobije odgovor i to odmah. nastaviće se
