Izvor: Blic, 10.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pakovati lekovito bilje
Kako pakovati lekovito bilje
Trave leče većinu bolesti, a lečenje travama je jeftiniji i delotovrniji način od metoda tradicionalne medicine kažu mnogi medicinski straučnjaci. Problem je što na planeti postoji više od 300 000 biljnih vrsta i što čovek malo zna o tome koje trave su melem za koju bolest; čak ni najiskusniji travari ne poznaju više od 1000 do 2000 trava. Knjiga 'Zelena apoteka' dr Džejmsa A. Djuka (Narodna knjiga, Beograd) postala je svetski bestseler >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upravo po tome što prenosi iskustvo lečenja travama najpoznatijeg svetskog stručnjaka za lekovito bilje. Ona objašnjava kako da prepoznamo medicinske biljke u 'korovu' oko nas i donosi brojne recepte, preporuke i uputstva na koji način i kojim biljkama možemo lečiti bolesti koje svakodnevno napadaju čovečanstvo na kraju XX veka; i posebno one bolesti čije lečenje je preskupo ili pred kojima je naučna medicina nemoćna.
Donosimo nekoliko nastavaka koji sažeto objašnjavaju šta sve sadrži 'zelena apoteka' i kako da koristimo lekove koje nam je sama priroda stavila na raspolaganje.
Sladić. Biljka koja se koristi u lečenju čira, ali se jednostavno teško uzgaja, barem u mom kraju. (Ova činjenica potiče od nekoga ko je nekoliko puta pokušao da uzgaja sladić, ali nikada nije uspeo.)
Šareni čkalj. Bodljikavo lišće ove biljke čini da je suviše bolno ako je sami berete.
Papričica. Biljka koja se uzgaja u tropskoj klimi. Papričica sadrži delotvorno jedinjenje koje oslobađa bolova kapsaicin i često se nalazi u standardizovanim proizvodima.
Drvo teaceje. Tropska biljka koja ne uspeva u većini država SAD. Drvo teaceje je odličan, široko korišćen antiseptik.
Kupovina neupakovanog bilja. Često koristim neupakovano bilje, berući ga ručno u svom Biljnom vinogradu od šest jutara, već dvadeset pet godina, u Fultonu, u Merilendu. Uporedo s pravljenjem čajeva, cedim ga i u đus i često ga dodajem jelima i napicima.
Međutim, ne morate da se bavite baštovanstvom da biste nabavili neupakovano bilje. Mnoge prodavnice zdrave hrane i lekovitog bilja imaju puno kutija osušenog neupakovanog bilja koje prodaju po pristupačnoj ceni.
Međutim, postoji i negativna strana. Bilo da kupujete bilje ili ga sami uzgajate, nikada ne možete biti sigurni u stepen aktivnih sastojaka u neupakovanom biljnom materijalu. To je glavni nedostatak neupakovanih biljnih lekova u odnosu na standardizovane ekstrakte i lekove.
Po mom načinu razmišljanja, rezultat je da vam upotreba neupakovanog bilja daje mogućnost da više eksperimentišete i približite se biljci. To stvara duhovnu vezu kakvu su Indijanci dugo održavali. Verujem da je ova duhovna veza terapeutska. Za mene je uvek bila.
Ali šta je s bezbednošću?
Ne brinite. Većina lekovitog bilja o kojem se govori u ovoj knjizi bezbedna je čak i u velikim količinama. A ako je potrebno da budete posebno oprezni s određenom biljkom ili u lečenju određene zdravstvene tegobe, ja ću vam skrenuti pažnju na to u datom poglavlju. Dakle, korišćenje neupakovanog bilja zapravo ne povlači naročitu priču o bezbednosti. Jedina briga jeste da s određenim količinama možda ne dobijete dovoljnu delotvornost dovoljno aktivnih sastojaka da vam pruže terapeutske rezultate koji su vam potrebni.
Zašto ne možete biti sigurni u delotvornost neupakovanog bilja? Postoji mnogo razloga.
Genetika. Različite vrste jedne biljke mogu imati genetske razlike u delotvornosti. Tako, na primer, nivoi sangvinarina, biološki aktivnog jedinjenja pronađenog u antiseptičkoj biljci Sanguinaria, može desetostruko varirati na osnovu genetskih razlika biljaka. A hiljade ili deset hiljada varijacija mogu se dogoditi čak i unutar datih vrsta majčine dušice.
Uslovi uzgajanja. Oni deluju na celokupno zdravlje i snagu bilja. Biljke koje su rasle na siromašnoj zemlji pod narušenim klimatskim uslovima možda neće imati istu delotvornost kao biljke uzgajane na bogatoj zemlji pod idealnim uslovima.
Vreme i metod branja. Setite se razlike u ukusu, sastavu i sočnosti između nezrelih i zrelih bresaka. Lekovite biljke ne sazrevaju kao što sazreva voće, ali koncentracija aktivnih sastojaka znatno varira tokom njihovih životnih ciklusa. Da bi se dobila optimalna delotvornost, korenje ginsenga ne bi trebalo da se bere pre najmanje pet godina starosti, ali neki uzgajivači beru ga ranije da bi što brže izbacili korenje na tržište. Ovo korenje neće obavezno sadržavati optimalne nivoe aktivnih jedinjenja.
Sušenje. Sveže biljke su najprivlačnije. Samo se setite razlike između sveže i sušene nane. Obe imaju miris i ukus nane, ali sveži listovi su mnogo aromatičniji, što znači da sadrže i više lekovitog ulja. Kad god pomirišete neku biljku, ona gubi malo od svoje esencije i jačine zato što je njena delotvornost sadržana u aromatičnim molekulima koji se spuštaju na čulo mirisa u vašem nosu i tako zauvek napuštaju biljku.
Naravno, biljke ne ostaju dugo sveže. Zato je među travarima ustanovljena receptura korišćenja suvih biljaka, koje mogu biti pohranjene prilično lako nekoliko meseci. Ali, što duže pohranjujete biljke, one postaju manje delotvorne. Svetlo, kiseonik i toplota izazivaju hemijske promene koje ih čine manje delotvornim vremenom postaju ustajale. Zato mnogi travari preporučuju pohranjivanje suvog bilja u hermetički zatvorenim posudama od tamnog stakla i držanje na hladnom. Pažljivo skladištenje uveliko produžava vek biljaka. NASTAVIĆE SE
