Izvor: Blic, 28.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je stigao maloletni kralj
Kako je stigao maloletni kralj
Balkan nudi potresnu sliku monarha različitih naravi koji su nastojali svakojakim i često protivrečnim sredstvima da uspostave svoju vlast u strahovito nemirnoj Evropi. Knjiga 'Orlovi i lavovi, Istorija balkanskih monarhija'francuskog istoričara Gi Gotjea (izdavač: Paideia, Dunavski kej 18, Beograd, tel/fax:183-946), upravo objašnjava hirovitost vladara balkanskih naroda: Albanije, Bugarske, Rumunije, Grčke, Hrvatske, Srbije, Crne gore i Jugoslavije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gotjeov istraživački trud otkriva Evropi istoriju i vladare balkanskih naroda i istovremeno pokazuje kakve istorijske predstave o balkanskim narodima imaju sami Evropljani.
Iako je izazvao manje posledica nego atentat u Sarajevu dvadeset godina ranije, atentat u Marselju pogodio je javno mnjenje koje je u njemu videlo strašnu sudbinu što se ustremila na Balkan. Pitanje koje se odmah postavljalo bilo je da li će Jugoslavija, koja je na neki način bila stvorena posle ubistva nadvojvode Franca Ferdinanda, nadživeti atentat na Aleksandra I. Na to pitanje hrvatski teroristi su unapred odgovorili da su uvereni a će smrt kralja osnivača Jugoslavije neizbežno povući za sobom slom njegovog političkog dela. Pošto najgore nije uvek izvesno, njih je srećom demantovala istorija.
Od početka školske godine oktobra 1934. mladi princ prestolonaslednik Jugoslavije ozbiljno je učio u svom engleskom koledžu u Sareju, tačnije u Sendrojdu. Opraštajući se od njega nekoliko nedelja ranije, njegov otac mu je rekao: 'Ovih poslednjih godina bio sam prinuđen da raspustim parlament i da prihvatim odgovornosti koje nisu u saglasnosti sa mojom prirodom, jer je jedinstvo zemlje bilo u pitanju. Ali ja to sada ne želim. Ako razvoj političke situacije bude krenuo dobrim pravcem, čemu se nadam, mi ćemo uskoro kod nas imati parlamentarnu demokratiju koja se može uporediti sa parlamentarnim demokratijama u Engleskoj i Skandinaviji. Zbog toga te šaljem u Englesku da tamo učiš'. Ove reči su za Petra II ostale politički testament velikog kralja, koji je isto tako bio i pažljiv otac.
Ni jedan diplomata ni ministar jugoslovenske vlade nije došao po novog kralja u Englesku, već njegova baba po majci, rumunska kraljica Marija koja se tada nalazila u Londonu kako bi obezbedila promociju prvog toma svojih memoara koji su bili upravo izašli iz štampe. Ostavivši svoga izdavača, kraljica je otišla u Sendrojd, pozdravila je svoga unuka nazvavši ga kraljem i odvela ga u Pariz gde je njegova majka došla da ga sačeka. U stvari, dok su se posmrtni ostaci Aleksandra I vraćali u otadžbinu Jugoslaviju brodom Dubrovnik koji je pratila eskadra francuskih torpiljera sa zastavom na pola koplja, kraljica je direktno otputovala u Pariz da se sretne sa svojim sinom koji je došao iz Londona. U francuskom glavnom gradu ona je primila saučešće od predsednika republike Albera Lebrena, predsednika Saveta Gastona Dumerga i od svih ministara vlade. Pogođeni što se ova drama dogodila na njihovoj teritoriji, Francuzi su se osećali veoma neprijatno pred jugoslovenskom kraljicom. Ipak, kao što je primetila njena majka, rumunska kraljica Marija: 'Minjonina kraljevska krv se pokazala u ovim strašnim okolnostima. Ona se držala veoma dostojanstveno, puna razumevanja za očajanje i poniženje predsednika Lebrena'.
Praćen dvema kraljicama, Petar II se vratio u Beograd specijalnim vozom preko švajcarske i Austrije. Na stanici u Ljubljani dočekala ga je delegacija vlade i Skupštine koja se pridružila njegovoj tužnoj pratnji na putu prema glavnom gradu. Po prispeću u Beograd, rumunska kraljica Marija bila je zaprepašćena saznavši da je kraljevskim testamentom namesništvo Petra II bilo povereno ne njenoj kćerki, udovici suverena, već Savetu kojem je predsedavao jugoslovenski knez Pavle, Aleksandrov brat od strica. Knez Pavle, bivši student sa Oksforda, otmen i ljubitelj lepe umetnosti, uostalom osnivač muzeja modernog slikarstva u Beogradu, bio je sin srpskog kneza Arsena, brata Petra I, i kneginje Aurore Demidove iz San Donata. Dobro poznata pariska ličnost, srpski knez Arsen služio je u Legiji stranaca i imao za sobom laskavu reputaciju pustolova.
Može izgledati iznenađujuće da je Aleksandar isključio iz namesništva ženu koju je obožavao. O toj stvari su pravljene mnoge procene i došlo se do zaključka da je odluka pokojnog monarha imala cilj da udalji iz jugoslovenske politike rumunsku kraljicu majku, čija su harizma i ličnost mogli da utiču na njenu kćerku.
Nastaviće se...
