Izvor: Danas, 25.Jun.2015, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Rabin postao Toni
Gledam bezobraznog Engleza i kažem: " Moram da pitam Gorana, još je načelnik Službe." On me gleda, kiselo se smeška i lagano se udaljava. Ne znam kako je shvatio moj odgovor. Može biti kao šalu koju on ne može da razume. Dakle, nije reč o teorijama zavera kad se priča o tome koje sve strane službe rovare po Srbiji. Lično sam, na svojoj koži, osetio kako to izgleda.
Dana 21. juna 1999. godine u prostorijama haškog Tribunala rodio se Toni, ključni svedok ili insajder >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u procesu protiv Slobodana Miloševića. Rođenju je prisustvovao konzilijum haških istražitelja u kome se, u svojstvu babice, nalazila Aleksandra Milenov. A beba koja je došla na svet bila je prilično velika i u zrelim godinama i zvala se Tanić Ratomir, saradnik srpske tajne službe koji je do tog momenta živeo pod pseudonimom Rabin.
Vreme će pokazati da se rodilo nedonošče koje je za kratko vreme svog bivstvovanja počinilo mnoge štete. Miloševiću delimično, jer je bivši predsednik umro pre kraja suđenja. Mnogim ljudima iz Službe, ali i nekim drugim optuženicima, kojima se sudilo u Hagu, naneo je neprocenjivu štetu.
Tanić će iskaze davati tokom 1999. i 2000. godine. Ali, te iskaze pred haškim istražiteljima on će davati u prisustvu engleskog obaveštajca Džordža Bazbija, koji će se tu naći kao Tanićev sufler. Tanić svoje istražitelje bezmalo fascinira svojim iskazom. A kako i ne bi, kada se u njegovom mađioničarskom šeširu nalazilo svašta. U njegovom šeširu su politički vrh SRJ iz Srbije, vrh Službe državne bezbednosti, vojske, policije, albanski političari, visoki zvaničnici međunarodne zajednice. Samo kažite šta treba, Tanić istog momenta iz šešira vadi i Jovicu Stanišića, Perišića, Holbruka, Miloševića ili Rugovu. Naravno, tu sam i ja, bez mene ne može. Samo nema zeca iz šešira, jer je Tanić u stvari lažni mađioničar.
Prve razgovore sa insajderom Tanićem haški istražitelji započinju tog juna 1999. godine, deset dana pošto je Rezolucijom 1244 Kosovo postalo protektorat UN. U to vreme već je postojala optužnica protiv Slobodana Miloševića i njegovog vojnog i policijskog rukovodstva za zločine na Kosovu i Metohiji. Eventualna presuda da su krivi za počinjene zločine trebalo je da bude jedan od najjačih argumenata da Kosovo ode iz skuta Srbije.
Dok Tanić svedoči tu su i tajne kamere koje beleže njegov iskaz, a iza stakla su, pored Bazbija, jedan mladi pripadnik engleske tajne službe i jedan advokat koji se godinama vrzma po prostorijama Haškog tribunala, a za koga se ne zna u kom se svojstvu tu nalazi.
I kreće se sa radom, Tanić ide kao tajfun, ubedljivo. Kako vreme protiče i on počinje da veruje u sve izmišljotine čiji je autor. Odmah se kreće od Kosova, jer je to centralno pitanje Tužilaštva. U to vreme Milošević je optužen za zločine na KiM, a tek kasnije će ga optužiti i za zločine u Hrvatskoj i Bosni.
Tanić tog dana govori da se njegova izjava zasniva na ličnom iskustvu, na vođenju diskretnih pregovora sa kosovskim Albancima u periodu od 1995 - 1997. godine i to sa odobrenjem Slobodana Miloševića. Tvrdi da će se njegov iskaz temeljiti i na iskustvima koje je imao u proleće 1999. godine, kada je navodno bio čovek za vezu između zemalja Zapada i jugoslovenske vlade u nastojanjima da se nađe časno rešenje za obustavu NATO kampanje, to jest bombardovanja SRJ. Takođe, kaže da će se njegov iskaz zasnivati na saznanjima koje je stekao u poslednjih pet godina kroz mnogobrojne kontakte sa ljudima koji su direktno radili po naređenju Miloševića, ili onima koji su bili bliski sa njim. Napominje da je bio blizak i sa njegovom suprugom Mirjanom Marković.
Nastavlja se
.jpg)
