Izvor: Blic, 26.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanskom dijetom čuvajte srce
Japanskom dijetom čuvajte srce
Zdravlje, vitka linija, energija, snaga, vitalnost... stvar su naših gena, ali u velikoj meri i naše ishrane. Hrana ima moć da podstiče um i podiže raspoloženje; ona može u naš mozak da ubrizga energiju od koje ćemo misliti brže i raditi bolje; može da smiri našu napetost i leči naše bolesti. Uz sve to, hrana je veliki zagađivač našeg organizma. Svetski bestseler 'Hrana vaš čudesni lek' Džina Karpera (Narodne knjige iz Beograda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tel: 011/3227-426;3226-427), koji je u među vremenu postao i domaći bestseler, uči nas kako da hranom lečimo naše bolesti: srca, bubrega, jetre, stomaka..., ali i kako da izlazimo na kraj s našim svakodnevnim stanjima kao što su pospanost, depresija, rasejanost, nemoć, bezvoljnost. U hrni je sve pa Karper, oslanjajući se na najozbiljnija istraživanja uzvikuje: 'Hrana je lek 21. veka!'
Jedite kao što su nekada jeli Japanci. Sa invazijom zapadnjačke 'brze hrane' bogate mastima, kod Japanaca učestalost obolevanja od srca stalno raste. Ali, godinama je njihov način ishrane, sa puno ribe i malo masti, bio model za život bez oboljenja srca. Ansel Kiz (Ancel Keys), tada profesor na Univerzitetu Minesota, počeo je 1957. godine da ispituje učestalost obolevanja od srca u sedam zemalja: SAD, Finskoj, Holandiji, Italiji, Jugoslaviji, Grčkoj i Japanu. Otkrio je da zapadne zemlje uopšte imaju pet puta više fatalnih srčanih bolesti nego Japan. Padala je u oči činjenica da Japanci unose samo 9 odsto kalorija preko masti, od čega samo 3 odsto iz masti životinjskog porekla, dok finski način ishrane ima 39 odsto masti, sa 22 odsto životinjskog porekla.
Mada klasična japanska dijeta za očuvanje srca polako nestaje, istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju nedavno su ispitivali japanske seljake koji kažu da i dalje jedu isto što i njihovi preci. Evo kako otprilike izgleda njihov dnevni jelovnik: četiri do pet šolja pirinča, 150 do 250 grama voća, oko 250 gr povrća, 60 gr mahunarki, oko 60 gr mesa, oko 100 gr ribe, pola šolje mleka, jedno jaje ili manje, dve kašičice šećera, jedna i po kašika sosa od soje. Muškarci još popiju oko pola litra piva, žene tek koji gutljaj.
Prema tome, japanska dijeta je niskokalorična, sa malo masti i mesa, ali sa puno ribe, voća, povrća i pirinča. Jedina mrlja u ovoj dijeti je prekomerni natrijum, uglavnom iz sosa od soje, koji je i delimični krivac za veliku učestalost moždanih udara. Ako se smanji količina natrijuma, stara dijeta Japanaca odličan je način da se izbegne koronarna bolest.
Korisno: Zašto Mediteranci imaju zdravije srce? Prihvatite način ishrane naroda koji žive oko Sredozemnog mora, posebno u Grčkoj, Italiji, Španiji i južnoj Francuskoj. Ti narodi imaju dvaput manje izgleda nego Amerikanci da umru od bolesti srca. I zaista, neki istraživači su uvereni da je mediteranski način ishrane za Amerikance prijatniji način za očuvanje srca nego što je to dijeta sa malo masti. Ne, mediteranski način ishrane nije siromašan mastima. U stvari, karakteristično je za Mediterance da jedu više masti nego Amerikanci, ali postoji jedna velika razlika: oko tri četvrtine njihovih kalorija iz masti potiče od mononezasićenih masti, kao što je maslinovo ulje, a jedu vrlo malo zasićenih životinjskih masti.
Stanovnici ostrva Krit, na primer, ponekad popiju i punu čašu maslinovog ulja, podižući deo kalorija dobijenih iz masnoća na preko 40 odsto .Ipak, dr Kiz u svom značajnom radu 'Studija o sedam zemalja' navodi da Krićani retko obolevaju od bolesti srca. U periodu od petnaest godina, samo 38 od 10.000 stanovnika Krita umrlo je od bolesti srca, u poređenju sa 773 Amerikanaca, što znači da je u SAD smrtnost od srčanih oboljenja dvadeset puta veća nego na Kritu. Kod ostalih mediteranskih naroda nađena je takođe niska učestalost umiranja od obolenja srca.
Evo šta je u pitanju: najveći potrošači masti tipa maslinovog ulja među mediteranskim narodima imali su najmanje izgleda da umru od raka ili bilo koje druge bolesti. Korišćenje mononezasićenog tipa kao glavnog izvora masti bilo je, prema dr Kizu, jedini činilac u ishrani koji je sprečavao sve uzroke bolesti. Nije onda čudo što maslinovo ulje nekad zovu 'hranom dugovečnosti'.
Namirnice najbogatije mastima koje štite arterije
(Brojke označavaju procenat masti kao što su mononezasićene)
Lešnici 81
Avokado 80
Maslinovo ulje 72
Bademi 71
Kanola ulje 60
- Zaključak: Hrana relativno bogata mastima izgleda da nije opasna po srce ukoliko u njoj ima vrlo malo masti životinjskog porekla, a mnogo masti tipa maslinovog ulja. Jedna grupa lekara sa Harvarda snažno podržava mediteranski stil ishrane sa 35 do 40 odsto kalorija iz masti, uglavnom mononezasićenih, dajući joj prednost nad restriktivnijim načinom ishrane sa 30 odsto kalorija iz masti, koji preporučuju zvanični stručnjaci za srčana oboljenja.
Nastaviće se...
