Izvor: Blic, 22.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jad obeshrabrenog dečaka
Jad obeshrabrenog dečaka
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Londonski izdavač, izdavač iz Kvebeka i Kinez imaju da upamte istu količinu informacija. Londonski izdavač ima da se izbori sa prvim problemom vezanim za pamćenje: treba da poveže ime koje je za njega poznat pojam, sa ličnošću koja je isto tako za njega poznata.
Gospodin iz Kvebeka stoji pred drugim problemom vezanim za pamćenje: on mora da poveže ime koje je za njega poznat pojam sa ličnošću koja je za njega nepoznata.
Kinez stoji pred trećim problemom vezanim za pamćenje: on mora da poveže ime koje je za njega nepoznato sa fizionomijom ličnosti koja mu je isto tako nepoznata.
Pred Kinezom stoji najteži zadatak, zadatak pred kojim se nalazi većina učenika. Zamislite muku studenta botanike koji mora sto puta da poveže nepoznato sa nepoznatim, izgled nepoznate biljke sa nepoznatim imenom. Postoji samo jedan način da se izbavi iz teškoće, a to je da nepoznatu stvar pretvori u poznatu, ili razmišljanjem o njoj, ili njenim proučavanjem, ili uočavanjem njene sličnosti sa nečim već poznatim.
Sada ću vam pokazati izvanredan primer procesa pretvaranja nepoznatog u poznato koji je dao sam major Bjenovski
'U ranom detinjstvu, moj otac, fizičar i istaknuti lingvista, inicirao me je u tajne nekolicine memorijskih 'caka'. Kod učenja jezika stalno sam koristio povezivanje pojmova. U tome sam imao toliko uspeha da me je otac, kada sam napunio trinaest godina, poslao u Vilnu u Poljskoj na studije medicine oslanjajući se na moju izvanrednu memoriju.
'Već nakon nekoliko meseci odlično sam ovladao svim predmetima, i tako sve do proleća kada je na red došlo učenje botanike. U ovome, ne samo da nisam prevazišao moje kolege, nego sam zaostao i za onima koji su bili ispod proseka.
'Stvari su ovako stajale: pored toga što su pohađali časove botanike, studentima je bilo dozvoljeno dvaput nedeljno da posete botaničku baštu. Tu bi nalazili biljke ispod kojih su se nalazile metalne etikete sa brojevima: taj broj bi posle tražili u katalogu da bi pronašli ime biljke, a nazive biljki beležili su u svesku na sledeći način:
Br. 1798. .Valeriana officinalis
Br. 9789. .Nepeta Cataria, itd.
'I pošto bi na ovaj način pronašli imena tuceta biljaka oni bi pokušavali da ih upamte kako najbolje znaju i umeju. Svako je nalazio da je zamorno, neugodno i dosadno gledati prvo velike brojeve na etiketi, onda na osnovu njih tražiti imena biljaka u katalogu, pa zatim spelovati imena, pa ih zapisivati u svesku, dok je povrh svega bilo dozvoljeno dolaziti u vrt samo dvaput nedeljno i to po jedan sat. Pritom bi samo jedno uzimanje nekog lista bilo kažnjavano stalnom zabranom ulaska u botaničku baštu.
'Bio sam ojađen i obeshrabren. Dolazio sam do vrta umoran od drugih lekcija. Pod miškom sam nosio sijaset svezaka, zatim jedan prastari raskupusani katalog; ako tome još dodamo kišobran u levoj ruci, pero u desnoj, jednu mastionicu okačenu o rupicu za dugme na mom prsluku, i najposle, jad obeshrabrenog dečaka, dobićete jasnu sliku o mojim teškoćama.
'Prohujale bi nedelje dok ne bih uspeo da 'nabubam' imena nekolicine biljaka. Kada bih kod kuće otvorio svesku, na brzinu nažvrljana imena nisu stvarala viziju biljaka u mojoj mašti; s druge strane, kada bih otišao do bašte, pri pogledu na kakvu biljku, nikako se ne bih mogao setiti njenog imena.
'U međuvremenu, moje kolege su dosta napredovale u ovoj, za mene, nesavladivoj nauci; a ubrzo sam saznao i zašto oni su svakog jutra u pet išli u polje i sakupljali biljke, označavali njihova imena, stavljali ih u herbarijum, itd, rečju, oni su botanici posvećivali i po šest časova na dan. Nisam imao vremena za tako što. Pored toga, nisam mogao da podnesem bubanje, što drugima nije padalo teško.
'Preimućstvo koje sam stekao zahvaljujući metodima pamćenja u drugim poljima nauke, ipak me je na kraju obodrilo da potražim neko rešenje i za botaniku.
'Desilo se da su moja gazdarica i njene dve kćeri pokazivale veliku znatiželju u vezi studenata koji su prolazili pokraj prozora njihove dnevne sobe, koji se nalazio u blizini ulaza u univerzitetski kompleks. Jedva da bi me pustile da na miru sednem ako ne bih zadovoljio njihovu znatiželju u vezi sa imenima, ugledom, zanimanjima barem polovine tuceta studenata koji bi u tom času prošli pored prozora.
'U tom pogledu nisam bio baš preterano ljubazan. U danima mojih muka sa botaničkom baštom jedva da bi iscedile iz mene tek pokoju reč. Nisam, međutim, mogao da ih odbijem, kada su jednom prilikom izrazile svoju najiskreniju molbu na ovaj način 'Recite nam, moliću, ime onog tamo đaka koji liči na ribu!, upirući molećivo prst na učenika koji upravo prolazi kraj prozora. Nastaviće se
