Izvor: Blic, 06.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jača vladavina kraljevih ubica
Jača vladavina kraljevih ubica
Današnja Srbija ima gotovo iste probleme koje je imala i pre sto godina. Da se ništa bitno nije promenilo, kao da su tadašnji bremeniti problemi Srbije bili konzervisani ceo jedan vek da bi se, skoro u neizmenjenom obliku, danas opet pojavili, govore poverljivi diplomatski izveštaji o stanju u Srbiji, koje je iz Beograda slao u Beč austro-ugarski izaslanik (ambasador). Kao i danas: Srbija se bori za Kosovo, diplomatskim i drugim sredstvima; >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbija je prezadužena i uzima nove dugove za pokrivanje budžetskog deficita i vraćanje prethodnih dugova; kasne plate i penzije više meseci; stranački sukobi i bespoštedna borba za jednopartijsku vladavinu; nepotizam, podmitljivost i korupcija u različitim oblicima... Iznenađujuća podudarnost tadašnjih i današnjih problema nameće pitanje: zašto je izgubljen ceo jedan vek?
Izveštaji, koje Blic ekskluzivno objavljuje, odnose se na period avgust – decembar 1903. godine i počinju sa ubistvom kralja Aleksandra Obrenovića i ustoličenjem kralja Petra Karađorđevića.
Neizvesnost o toku i ishodu tog konflikta u vojsci je ono, što ovde alarmira duhove i čini da se sa strahom gleda na budućnost.
Poslovni svet je takođe vidno uznemiren i oštećen otkazivanjem i ograničavanjem kredita u Austro-Ugarskoj i Nemačkoj kao posledica kampanje u štampi. Uz to je još i okolnost da je rod kukuruza skoro sasvim podbacio, da bi rod šljiva mogao biti jedva tećinu ili dve petine prošlogodišnjeg roda, što znači umanjenje izvoza za 6-7 miliona franaka. S druge strane, podbačaj kukuruza poskupljuje tov svinja i uslovljava veću potrošnju pšenice i time manji izvoz pšenice.
Sami seljaci na jugu su ozbiljno alarmirani i strahuju od izbijanja rata zbog prenagljene izgradnje strateški važnih puteva prema turskoj granici premda je naoružavanje dobrovoljačkih grupa obustavljeno. Oni su zakopali svoje ušteđevine gotovog novca i čak se uzdržavaju od kupovina i nabavki za zimu.
Na kraju, nesigurnost unutrašnjeg političkog stanja, o kojoj sam imao čast da pišem u mom današnjem najodanijem izveštaju br. 139 A-D, takođe doprinosi tome da se boji još tamnije ukupna slika, u koju slabi trak svetlosti manje ili više unosi samo iznuđeno korektno držanje Srbije u međunarodnim odnosima.
C. Dumba, Izveštaj br. 145, Beograd 20. oktobar 1903Vladavina ubica kralja naglašava se sve više. Sve jasnija i nedvosmislenija postaje potpuna zavisnost kralja Petra od njegovog vojnog okruženja. Takozvani mali ratni savet, na kome se i dalje okupljaju pukovnici Mašin, D. Popović, Mišić i tako dalje, odlučuje na suveren način o imenovanjima, promenama i pomeranjima u vojsci. Za ministra rata imenovana je jedna apsolutna nula, jedan nesposoban, neznalica oficir bez autoriteta – samo da bi pukovnik Mašin i drugovi zadržali uzde u rukama. Ali, pošto je Ministar rata postao neprihvatljiv, jer je, kao liberalni političar, telegrafski smenio jednog pukovnika zbog navodnog učešća u radikalskoj izbornoj agitaciji, na dvoru moćni oficiri tragaju za novim poslušnikom koga će postaviti na čelo Ministarstva rata.
Mesto dvorskog maršala nije još uvek popunjeno. Pukovnik Lešanin, koji ovde boravi na odsustvu, prema jednoj doduše neproverenoj vesti, treba ići za vojnog atašea u St. Petersburg (?). Za to vreme upravo su usledila novopostavljenja u skoro svim vojnim sudovima sa pristalicama ubica kralja. Na čelo vojnog disciplinskog suda stupa pukovnik Mašin. Pošto ovaj sud može izreći gubitak čina i odlučiti o isključenju iz aktivne službe do jedne godine sa obustavom plate, onda pukovnik Mašin može kažnjavati svaki sitni akt neposlušnosti sa drakonskom strogošću. Tako je kažnjen kapetan Lontkijević, jedan od oficira koji su oslobođeni od strane višeg vojnog suda u Niškom procesu, sa 30 dana strogog zatvora zbog posete svojim, na zatvorske kazne osuđenim drugovima.
Takođe i druge uredbe i organizacijske promene nose na sebi pečat čiste samovolje. Vrhovni ratni savet, jedna doduše ne baš praktična institucija, ukinuta je zbog toga što u njoj sedi više neprijatelja sadašnjeg režima. Jedna uredba o kapetanskom ispitu za majora, koja se pripisuje direktnom izdajniku i u svakom pogledu odvratnom ranijem gardijskom kapetanu Kostiću, naročito loše je odjeknula u oficirskim krugovima. Tako ja saznajem da je sve veće nezadovoljstvo u velikoj masi oficira. Ali tim prokuženim očito nedostaju povezanost, organizacija, odvažni vođa sa inicijativom i autoritetom. U samom glavnom gradu ubice Kralja drže sve uticajne i važne pozicije. Sadašnjem režimu sumnjivi oficiri premešteni su u unutrašnjost. Pojedini sumnjivi garnizoni su izolovani i kontroliše se pismeni saobraćaj između sumnjivih elemenata. S vremena na vreme čuje so o pojačanom komešanju u Negotinu i Zaječaru – istočnim garnizonima na bugarskoj granici, koji, zbog loših saobraćajnih veza, važe kao kazneni garnizoni; isto tako o komešanju u Šapcu i s tim u vezi o hapšenju ranijeg vojnog atašea u Beču potpukovnika M. Jankovića. Ali, nigde nije došlo do ozbiljnog otpora i remećenja mira. nastaviće se
