Izvor: Blic, 19.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između Velike i Male Gospođe
Između Velike i Male Gospođe
Ljubavi i bračne prevare srpskih vladara verovatno su, za šire čitateljstvo, zanimljivije stranice naše istorije od njenih političkih borbi i ratova. I dok o ratovima i bunama imamo brojna dela i udžbenike, knjiga prof. dr Radoša Ljušića prva je kod nas koja ovoreno govori o ljubavnim avanturama i prevarama srpskih vladara iz dinastije Obrenovića, Karađorđevića i Petrovića. I nije reč samo o ljubavima već i o rodoskrvnim vezama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ubistvima iz očajanja, polnim bolestima i mnogim drugim pojavama. U nekoliko nastavaka donosimo najzanimljivije epizode iz ove knjige, koju je objavio 'Zograf' iz Niša i koja je, za kratko vreme, doživela dva izdanja. Knjiga se može poručiti na telefone izdavača 018/570-373; 570-225 ili na adresu IP 'Zograf', Majora Gavrilovića 1, 18000 Niš.
Zna se da su odnosi između kneza i kneginje bili zategnuti s proleća 1822. godine, pa se oni mogu dovesti u vezi s tim događajem. Tad je Obrenović pozvao u Kragujevac braću Jovana i Jevrema i još neke knezove. Cilj tog sastanka bio je da se predupredi 'veće zlo iz nesoglasija Gospoda- reva sa suprugom svojom'. Bilo je to još jedno iskušenje za Ljubicu, koje je znatno izmenilo njihove odnose.
Budući da je dugo bila u ljubavnim odnosima s knezom Milošem, Stanka je više puta abortirala i time je narušila svoje zdravlje. Sačuvana su dva njena pisma knezu, prvo iz 1824, a drugo iz 1825. godine. Iz njih se vidi da je bila zadužena da brine o kneževim konacima u Kragujevcu. Tad je već bila bolesna i lečio ju je od darka (otok slezine) Hećim Perih iz Sarajeva. Kad je zapala u krizu Dimitrije Davidović predlagao je knezu da joj puste krv.
Iz pomenutih pisama saznajemo da je Stanka bila pismena, što je bila prava retkost za ono vreme. Pisma knezu ona je zatvarala pečatom na kojem je bilo simbola nežnosti i simpatija: štit u obliku srca probodenog s tri strele, koji drži roda u kljunu.
Stanka je rodila jedno dete knezu Milošu, Gavrila ili Mariju (izvori ne pružaju podatke za pouzdanu identifikaciju), sahranjeno u manastiru Vraćevšnici.
Stanka je, verovatno posle 1825. godine, zamolila Obrenovića da je ponovo uda i on je to uradio. Njen drugi muž bio je Grk iz Beograda, Dimitrije Rada ili Radović. S drugim mužem imala je četvoro ili petoro dece i umrla je kao udovica.
Jelenka. Jelenka je treća poznata kneževa ljubavnica koja mu je rodila dete. Ako mu je, kao poznatom ustaničkom starešini, promakla kakava bula, što izgleda neverovatnim, taj propust nadoknadio je s Jelenkom, koja je bila rodom Turkinja izVidina. Zna se da je bila jedna od više žena iz harema Milenka Stojkovića. Napuštajući Srbiju 1811. godine Stojković je raspustio harem. Mlada i lepa, ona se brzo snašla i udala u Kladovu za Gicu, kasnije čuvenog hajduka. Godina 1816. Gica je s Jelenkom prešao u Vidin i poturčio se. Potom je hajdukovao s krdžalijama svud po Rumeliji. Ne mogavši dalje da prati nemirnog hajduka i da živi avanturistički, Jelenka ga je napustila i otišla je njegovim roditeljima.
Godine 1820. Gica se vratio Jelenki i u Srbiji je dobio službi kao telohranitelj kneza Miloša, a potom kao skeledžija na Ramu. Posle jedne nepravde koju mu je Obranović priredio nastavio je da hajdukuje, zadajući velike brige knezu Milošu. Njegovo hajdukovanje u Kneževini nije dugo trajalo. Obrenović je uspeo da ga protera u Vlašku, gde se Gica pročuo kao jedan od najvećih razbojnika. Potom je cela Gicina porodica dovedena u Kragujevac pred kneza. Vrativši ih, Obrenović je naredio Gicinoj majci i ženi da se nastane u Požarevcu. Posle nekog vremena Jelenka se preselila u Pančevo, kod ujaka Pavla berberina.
Na zahtev kneza i kneginje Jelenka je vraćena 1822. godine u Srbiju i dovedena je u Kragujevac da bi pomogla Ljubici i obučavala joj kći Petriju. Kneginja je lepo primila Jelenku i bila je zadovoljna njenim radom. Budući da je znala vlaški i turski jezik, kneginja ju je koristila kad je obilazila vezirovu ženu, Abdura- hmanovicu (1823).
Te godine knez je pronašao kod Jelenke veću sumu novca. Posumnjavši da ga potkrada, udario joj je dvadeset pet batina. U istrazi se pokazalo da novci nisu ni kneževi, ni Đorđa Protića, već Jelenkine majke.
Živa, okretna, kapriciozna i histerična, Jelenka je, pritisnuta novčanom aferom i Miloševom požudom, stupila s njim u ljubavne odnose iste godine. To je knezu bio dobar izgovor da postavi Jelenku za domostrojiteljicu kragujevačkog dvora. Od tada ona je imala veliki upliv na Obrenovića, 'ali više je pomagala ljudima kod njega nego što je komu škodila, a i ovoga je bilo ali retko', primetio je Aleksa Simić. Njen uticaj na kneza bio je velik i kneževa braća su joj se obraćala za protekciju. Kneginja Ljubica brzo je otkrila kneževo neverstvo, ali nije mogla ništa da uradi. Strasna ljubavna veza s Jelenkom uticala je na kneza da premesti kneginju u Požarevac, a novu ljubavnicu zadrži pri sebi, u Kragujevcu.
Od kada je knezu rodila sina, kojem su na krštenju dali ime Gavrilo (1826), Jelenka je uznatno učvrstila svoj položaj na kragujevačkom dvoru. Ona je od tada bila druga žena kneza Miloša i javno je izlazila s njim. Njihova veza nije bila tajna ni za koga u Kragujevcu i zemlji. Zvali su je Mala Gospođa, za razliku od knjeginje Ljubice, koju su oslovljavali Velika Gospođa. Nastaviće se
