Izvor: BKTV News, 29.Jun.2017, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izazovi nove vlade Srbije
Iz prve rasprave o novoj Vladi Srbije u Parlamentu, buduća premijerka Ana Brnabić mogla je da nasluti sa kakvim će se izazovima suočavati u prestojećem mandatu.
Osim borbe sa predrasudama, pred premijerkom i novom Vladom Srbije se nalazi čitav niz ozbiljnih političkih, ekonomskih i drugih izazova, od kojih na mnoge Srbija ne može direktno da utiče.
U ekonomskom smislu, premijerka Ana Brnabić uglavnom ima utaban put – program reformi prethodne vlade je veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << dobar putokaz u kom pravcu bi srpska ekonomija trebala da ide i u narednom periodu. Suficit u budžetu, odlični rezultati u fiskalnoj konsolidaciji, respektabilan privredni rast, smanjena stopa nezaposlenosti, dolazak značajnog broja stranih investitora – samo su neki od ekonomskih uspeha prethodne vlade premijera Vučića, koje treba samo potvrditi i proširiti.
Pred novom Vladom Srbije je zaokruživanje procesa dugoročnih reformi – pre svega u segmentu restrukturiranja javnih preduzeća, reforme državne uprave, ali i rešavanja statusa preostalih strateških preduzeća, poput RTB Bora, Petrohemije, Galenike i drugih.
Nova Vlada takođe treba da zaokruži veoma uspešni trogodišnji stend-baj aranžman Srbije sa MMF-om i verovatno da razmisli o nekom novom aranžmanu sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom. U ekonomskom smislu postoje izazovi, ali sa vidljivim rešenjima, realno dostižnim, iza kojih stoji ostvarenje bazičnog cilja – stvaranja uslova za održivi dugoročni privredni razvoj Srbije, kao moderne i tržišne ekonomije, spremne da se uključi na tržište EU.
U političkom smislu postoje izazovi, koji u značajnoj meri ne zavise samo od Srbije. Pre svega tu je proces pregovaranja sa vlastima u Prištini u okviru Briselskog dijaloga, koji kosovski Albanci sve više i sve češće opstruiraju. Dodatni problem biće formiranje nove vlade u Prištini, koju bi mogli da premijer da preuzmu ili Ramuš Haradinaj, optužen za ratne zločine kao jedan od komandanata OVK, ili lider pokreta "Samoopredeljenje“ Aljbin Kurti, koji ima vrlo rigidne stavove po pitanju nastavka dijaloga za zvaničnim Beogradom.
Izazov će sigurno predstavljati i održavanje izbalansirane međunarodne pozicije Srbije, koja želi da se pridruži EU, ali i da održi tradicionalno dobre odnose sa Rusijom i Kinom. Aktuelni zategnuti odnosi između Zapada, pre svega SAD-a i Rusije, ne olakšavaju nam posao. Pred Srbijom je takođe i dalji posao na evrointegracijama – otvoreno je 10 poglavlja u pregovorima, ali taj pregovarački proces sa EU treba nastaviti i pokušati ga u tehničkom smislu što pre dovesti do kraja. Ograničenje predstavlja i sama sitaucija u Evropskoj Uniji posle Brexita i izlaska Velike Britanije iz Unije, jer je sada zvanični Brisel mnogo više posvećen rešavanju krize u samoj EU, nego proširenjem, iako je i zapadnim centrima moći jasno da se evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana ne može i ne sme prekinuti.
Ne treba se zavaravati da proces evrointegracija predstavlja samo puko ispunjavanje uslova iz Brisela. Suštinski, potrebno je snažno jačati kapacitete Srbije na svim nivoima, kako bi za nekoliko godina bila spremna da se ravnopravno uključi u članstvo EU. I naravno, da spremna sačeka političku odluku o prijemu naše zemlje u Uniju.
Nova Vlada Srbije mora nastaviti i politiku regionalne saradnje, koju je uspešno vodio Aleksandar Vučić kao premijer, i koji je je posebno naglašavao da je stabilnost regiona i ekonomska saradnja preduslov za dalji napredak svih zemalja Zapadnog Balkana i bitan preduslov za ispunjavanje uslova za članstvo u EU. Jer, vidljivo je da u regionu tinja nekoliko ozbiljnih kriznih žarišta – sve češći zahtevi Albanaca za formiranjem tzv. ,,Velike Albanije“, kriza u Makedoniji, latentna kriza ,,niskog intenziteta“ u BiH, politička nestabilnost u Crnoj Gori posle ulaska te zemlje u NATO itd.
Dobro je što su i zapadni centri moći videli da je bez jasne evropske perspektive, rizik nekog novog sukoba na Zapadnom Balkanu mnogo veći. I zato je lansirana ideja projekta „Berlin plus“, koji bi trebalo da bude satisfakcija zemljama regiona dok čekaju na članstvo u EU.
Očigledno je da će nova Vlada Srbije imati pune ruke posla – i u političkom i u ekonomskom smislu. Ono što je važno da nova Vlada Srbije ima jasno definisan put kojim naša zemlja treba da ide ali i jasno vidljiv cilj, koji je realan i dostižan. Da parafraziramo, „Sunce više nije tako daleko“ za Srbiju.
