Izvor: BKTV News, 10.Maj.2018, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran NOVA META Amerike? (IZ NAŠEG UGLA)
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da SAD napuste ,,nuklearni” sporazum sa Iranom izazvala je globalnu zabrinutost, iako nije bila neočekivana.
Tramp je takođe najavio da će SAD ponovo uvesti oštre sankcije Iranu, dok su vlasti u Teheranu, nešto uzdržanije, najavile da bi oni, u ovoj novonastaloj situaciji, mogli da nastave njihov nuklearni program obogaćivanja uranijuma.
Ova odluka američkog predsednika usledila je posle nedavne posete francuskog >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << predsednika Makrona Vašingtonu, koji je pokušao da u direktnom razgovoru sa Trampom zaustavi ovakvu odluku Bele kuće ili da bar pokrene političke razgovore o promeni Sporazuma sa Iranom, u skladu sa američkim zahtevima.
Makron je posebno istakao četiri nova zahteva koji bi predstavljali osnovu nekog novog sporazuma sa Iranom, koji bi zamenio onaj iz 2015. godine, koji je odobrio i tadašnji američki predsednik Barak Obama. Ti zahtevi su obuhvatali kratkoročnu i dugoročnu denuklearizaciju Irana, obustavljanje programa razvoja balističkih raketa i možda najproblematičniji zahtev - obuzdavanje regionalnog uticaja Teherana na Bliskom istoku, posebno u Siriji. Francuski predsednik je posle posete Vašingtonu, kontaktirao I druge strane koje su uključene u ovaj sporazum sa Iranom, ali očigledno da nije bilo prostora da se brzo krene u nove pregovore, kako bi se sprečila odluka Amerike o istupanju iz ovog sporazuma sa Iranom.
Pojedini analitičari ovu Trampovu odluku vezuju i za promene u njegovom kabinetu – umesto Reksa Tilersona, koji se zalagao za opstanak sporazuma sa Iranom, na mesto državnog sekretara došao je bivši director CIA i poznati ,,politički jastreb” Majk Pompeo, dok je na mesto Savetnika za nacionalnu bezbednost došao Džon Bolton, za koga kažu da je po svojim stavovima prema Iranu oštriji i od senatora Mekejna, i da je 2017. godine napisao da ,,američki proklamovani cilj mora biti da se Islamska revolucija iz 1979. okonča pre njene 40. godišnjice".
Da ni verni američki saveznici nisu oduševljeni ovim potezom Donalda Trampa, govori i saopštenje iz Brisela u kome se ističe da će se Evropska pridržavati nuklearnog sporazuma s Iranom bez obzira na odluku američkog predsednika i da Teheranu neće biti uvedene nikakve sankcije EU, sve dok Iran nastavlja da primenjuje sve obaveze iz nuklearnog programa.
Pored svega, očigledno je da je zvanični Vašington odlučio da posle Severne Koreje, još jednog velikog geopolitičkog protivnika kao što je Iran, stavi ,,na tapet”. SAD-u ali i njegovom vernom savezniku na Bliskom istoku – Izraelu, veoma smeta širenje uticaja Irana u regionu. Vojno prisustvo Irana u Siriji, na strani Bašara El Asada, snažna podrška Hezbolahu u Libanu, izbacilo je Iran na poziciju jednog od ključnih igrača na Bliskom Istoku.
Posle odluke o izlasku SAD-a iz sporazuma sa Iranom, pred kabinetom Donalda Trampa, koji analitičari u poslednje vreme nazivaju i “ratnim kabinetom” zbog prisustva velikih zagovornika ratne opcije protiv Irana, je veoma ozbiljna odluka na koji način suzbijati Iran. Vojna opcija sada uopšte ne deluje tako nemoguće, iako vojni analitičari smatraju da bi Iran sigurno bio najteži vojni protivnik SAD-u još od Vijetnamskog rata.
Naime, Iran poseduje veoma jaku armiju, koja broji više od pola miliona aktivnih vojnika. Iranska vojska poseduje ruski PVO sistem S-300 kao i veoma moćne balističke rakete. Tu je i snažna kopnena vojska sa preko 1.500 tenkova, ali i za region moćna mornarica, koja bi, prema nekim procenama mogla da zaustavi saobraćaj kroz moreuz Ormuz u Persijskom zalivu, kroz koji se transportuje petina svetske nafte. Takav potez bi mogao da napravi haos na svetskom tržištu nafte. Iranska avijacija ima preko 300 aviona, ali su to uglavnom stariji modeli, koji bi teško mogli da se nose sa modernism američkim ili pak izraelskim avionima.
Amerika bi u sukobu sa Iranom mogla da računa na podršku svojih snažnih regionalnih saveznika, pre svih Izraela, ali i Saudijske Arabije. Za zvanični Tel Aviv, Iran je glavni protivnik u regionu, i više puta je naglašeno da Izrael po cenu vojnog sukoba neće dozvoliti da Iran nastavi sa svojim nuklearnim programom. Vojni analitičari smatraju da i u slučaju vojnog sukoba, Amerika ne bi išla na kopnenu operaciju, već bi verovatnije koristila strategiju vazdušnih udara ili napada krstarećim raketama, koji bi imali za cilj da unište PVO odbranu i vazduhoplovstvo Irana, a onda i ključnu vojnu infrastrukturu i sprečila delovanje balističkih raketa.
Ipak, sa druge strane, imajući u obzir nedavni američki scenario sa Severnoj Korejom, verovatnije je da će se Amerika odlučiti za scenario izolacije Irana i njegovog unutrašnjeg urušavanja subverzivnim aktivnostima i sankcijama, kao i podrškom iranskoj opoziciji. Takvo unutrašnje urušavanje Islamske republike u Iranu, moglo bi, prema procenama vojnih analitičara, da zaustavi i širenje šiitskog uticaja iz Irana u regionu Bliskog Istoka.
Ne treba zaboraviti da je Iran jedan od najvećih protivnika SAD-a u regionu, još od Islamske revolucije 1979. godine, a da se američke vlasti još uvek dobro sećaju upada islamističkih studenata te iste godine u američku ambasadu u Teheranu i talačke krize koja je trajala više od godinu dana, a koja je nanela veliku političku štetu tadašnjem američkom predsedniku Džimiju Karteru (po mnogima zbog nje je izgubio drugi predsednički mandate na izborima). I sigurno bila velika udarac ugledu SAD-a kao najveće svetske sile.
U svakom slučaju, posle odluke Donalda Trampa da SAD izadje iz ,,denuklearnog” sporazuma sa Iranom, rizik direktnog vojnog sukoba Amerike i njenih regionalnih saveznika sa vlastima u Teheranu je veoma veliki. Ostaje da se vidi kako će zvanični Teheran reagovati na najnoviji razvoj situacije, i kakav će efekat imati diplomatske aktivnosti drugih velikih sila koje su uključene u sporazum sa Iranom, pre svega Evropske Unije. Donald Tramp je, posle odluke o premeštanju američke ambasade u Jerusalim, doneo još jednu odluku kojom se ,,doliva ulje na vatru” u inače rasplamsalom regionu Bliskog Istoka.
