Izvor: Danas, 08.Maj.2015, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Injekcije za modernizaciju i rekonstrukciju
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: "YHelvetica"; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: "Times New Roman",serif; font-size: 10pt; } Koliko je Autoguma imala udeo u poslovanju Tigra? Tigar je, praktično, bi
Koliko je Autoguma imala udeo u poslovanju Tigra?
Tigar je, praktično, bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jednako Autoguma. Na kraju juna 2005. godine 50 miliona evra bio je prihod Tigra od prodaje guma a 5 miliona od svih drugih, 90 odsto prihoda Autoguma, 10 odsto prihoda svi ostali. Cifre govore sve, nema laži, nema prevare.
I tada se javlja pitanje u kom pravcu ići. OK, svima je jasno, globalizacija vuče prema Mišlenu. To može da nam se sviđa ili ne sviđa, nije važno, boljeg rešenja nema. Globalizacija vuče prema Mišlenu, ali se vidi da će tu Tigar svojom strategijom uzeti novac od Mišlena što je jedinstven slučaj u Srbiji.
Zato smo sve do 2007. godine isključivo bili skoncentrisani na Autogumu, da nju nismo sačuvali to bi bila opšta propast. To vam je kao organizam: ne popravljate zub ako Vam preti srčani udar. Ali sam i tada i sada duboko verovao da ako se ne povede računa o modernizaciji ostalih programa da ni program Autoguma neće biti dovoljno uspešan. To sam pokušavao da objasnim Mišlenu kada su insistirali da budem direktor Autogume. Da smo 2003. ili 2005. sačuvali samo Autogumu, siguran sam da projekat ne bi uspeo, bio bi to toliko veliki udar u tako maloj sredini.
Kad se Mišlen odlučio da kompletno preuzme Autogumu?
Pa, 2005. godine krenuli smo u dodatnu dokapitalizaciju jer je Autoguma trebalo dalje da se modernizuje. Mišlen je prvo rekao "nema para", a onda su rešili da oni i IFC dokapitalizuju Tigar, a mi pošto nismo imali para za to - morali smo da izgubimo deo kapitala. Mišlen je tada postao vlasnik 39 odsto, IFC je bio na nešto više od 10 odsto jer su dali oko 3 miliona evra a mi smo bili 49,8 odsto, pali smo ispod kritične granice.
Tog trenutka IFC počinje da razmišlja da ode, imali su ugovoru takozvanu "put opciju" - kao strateška banka učestvovali su do stabilizacije nekog privrednog subjekta i kad je stabilizacija završena oni su izlazili. Oni su ponudili nama i Mišlenu da otkupimo njihov deo, mi nismo imali para, naši akcionari za to nisu imali razumevanja a ušli smo s puno entuzijazma u tu priči, jer je Berza trebalo da bude izvor kapitala za dodatno širenje i razvijanje Tigra.
Onda je Mišlen uzeo IFC-jev deo i tada počinje munjevit razvoj događaja, to je 2005. godina i do 2010. godine Mišlen je preuzeo 100 odsto Autogumu. Radili su to postepeno, prvi put je bilo 19 odsto, pa tri puta po 10 odsto.
A mi smo te "injekcije" iskoristili za modernizaciju i rekonstrukciju ostatka Tigar korporacije - preselili smo Fabriku obuće, napravili novu lokaciju od propale fabrike Polet, napravili smo najbolje opremljen kapacitet u Evropi, moćan, napravili smo novu fabriku reciklata, ali ne i reciklaže, jer je 2008. EBRD odlučio da nas napusti u projektu Tehničke gume i reciklaže zbog svetske ekonomske krize što nas je prvi put povuklo naniže. Jer, ono što smo čuvali za obrtni kapital morali smo da potrošimo da završimo investicije.
Šta znači kad jedna velika svetska kompanija uđe u pirotsku fabriku?
Mnogo znači, pre svega sigurnost, taj biznis neće više lako da se ugasi u Pirotu. Moćna je industrija napravljena, pogotovo sa ovom investicijom.
Oni su svetska firma na srpskoj zemlji.
Pirot je zabeležen na svetskoj mapi s fabrikom jednog od najvećih proizvođača autoguma.
Drugo, za sam kulturološki razvoj grada je posebno važno to što mnogo naših mladih ljudi je već raspoređeno po svetu, 30-40 naših stručnjaka i kvalitetnih majstora ide i vraća se sa različitih dužnosti, naši se treniraju po svetu, sve su to naša deca, to je razvoj u kome oni postaju internacionalci s poslom u Kini, Maleziji, Singapuru, Nemačkoj, Francuskoj Italiji, Španiji... svuda ima naše dece s Mišlenom, to im je prozor u svet koji smo im otvorili i vrata kroz koja su prošli.
A da li je bilo nekog spora s malim akcionarima, imali su 65 odsto vlasništva?
Do 2003. godine, znači do formiranja zajedničke firme, nije bilo nekih posebnih otpora, jer je Tigar imao većinsko vlasništvo, 65 odsto kapitala. Problem je počeo da se otvara onog trenutka kad je Mišlen iskazao tendenciju da preuzima vlasništvo prema stopostotnom udelu, odnosno kada je bilo jasno da u igru ulazi novac.
Nastavlja se
