Izvor: Blic, 01.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Infarkt ubica broj jedan
Infarkt ubica broj jedan
Ne smatraju se neizlečivim kao sida ili teško izlečivim kao kanceri, ali srčana oboljenja su i dalje svetski ubica broj jedan. Na žalost, ishemijska bolest srca je u Srbiji trenutno toliko raširena da na nju otpada više od polovine ukupne smrtnosti. Broj umrlih se naročito povećao u poslednjih petnestak godina, tako da smo sada odmah iza Rusije drugi u svetu, navodi profesor dr Miodrag Ostojić.
Ova bolest je u daleko najvećem broju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << slučajeva uzrokovana aterosklerozom, odnosno stvaranjem aterosklerotičnih pločica u zidovima srčanih arterija. Ateroskleroza je proces nakupljanja holesterola i drugih masnih materija u zidu arterija, što dovodi do formiranja aterosklerotične pločice. Slične pločice istovetnog porekla se inače vide kod nekih ljudi na očinim kapcima.
Dr Ostojić objašnjava da u za bolesnika nepovoljnijem scenariju u toku života ta aterosklerotična pločica može da prsne, a da prethodno nije osećao nikakve znakove bolesti. Tada kao otvorena rana u unutrašnjosti arterije dovodi u dodir sa krvlju sadržaj pločice, znači masne materije, holesterol i druge.
- Rezultat može biti stvaranje krvnog ugruška, što može da bude i fatalno jer dolazi do zapušenja krvnog suda. To je slučaj kod srčanog udara, infarkta. Statistike pokazuju da je u skoro polovine srčanih bolesnika srčani udar prvi simptom koji se javlja kao znak oboljenja. U povoljnijem scenariju, ta pločica brže ili sporije raste i sve više strči u unutrašnjost krvnog suda uzrokujući njegovo suženje i otežan prolaz krvi za ishranu srčanog mišića, što se prvo manifestuje u naporu, a kasnije i kada bolesnik miruje. To je slučaj kod bolesnika koji imaju anginu pectoris. Ti bolesnici su u znatno boljem položaju, jer im je angina pektoris alarm da boluju od srca – kaže dr Ostojić.
Ateroskleroza koja je dobila ime od grčkih reči 'athero' što označava supstancu kao griz i 'scleros', otvrdnuće, smatra se danas na neki način uzrasnom pojavom.
- Na današnjem stanju medicinske nauke ateroskleroza je naša neminovnost. Zna se da će negde u 85. godini života oko 60 odsto unutrašnjosti naše srčane cirklulacije biti prekriveno aterosklerotičnim pločicama. Međutim, veliki zdravstveni i socio-ekonomski problem, obzirom na ogroman broj bolesnika, predstavlja ateroskleroza koja se javlja znatno ranije. Zato je čuveni američki kardiolog Pol Dadli Vajt još pre oko 50 godina rekao da je srčano oboljenje pre naše životne dobi od 80 godina naša greška, a ne želja boga ili moć prirode. Pod ovo 'naša greška' podrazumevao je i bolesnike, ali i zdravstvene profesionalce koji nisu uspeli da u saradnji sa bolesnikom odlože nastanak ateroskleroze – upozorava dr Ostojić.
Danas se zna da do ranije ateroskleroze dovodi više faktora u svom, kako kažu lekari, uzajamnom sadejstvu. To su povišene masnoće u krvi (one su sastojak aterosklerotične pločice), visok krvni pritisak, pušenje, način života sa malo fizičke aktivnosti, gojaznost i dosta stresova. Na sve ove faktore čovek može da utiče i zato se nazivaju promenljivi faktori.
Nepromenljivi faktori su životna dob, pol, porodična istorija o pojavi ateroskleroze u ranijem životnom dobu. Šećerna bolest je posebno snažan predisponirajući faktor za nastanak ateroskleroze na koji samo delimično može da delujemo.
Smatra se da su žene pre menopauze zaštićene od ateroskleroze ženskim polnim hormonima, medjtim kada izgube menstrualni ciklus, one oboljevaju sa istom učestalošću kao i muškarci. Uglavnom važi pravilo da je broj obolelih muškaraca jednak broju obolelih žena koje su 7-10 godina strarije. Pošto žene žive nešto duže, ukupno je broj obolelih jednak.
- Ateroskleroza je jako podmukla bolest i to dvostruko. Prvo, ona ne izaziva simptome sve dok se poprečni presek arterije ne suzi za više od 75 odsto ili za tri četvrtine. Bolesnici ne dobijaju anginu pectoris, nemaju simptome bola u listovima nogu, odnosno simptome nedostatka krvi u mozgu sve dok se ne dostigne tih kritičnih tri četvritine suženja. Zato, kada se simtomi pojave, to je već dosta razvijen poodmakao proces. Drugi aspekt, koji je još podmukliji, jeste da čak češće prskaju one aterosklerotične pločice koje sužavaju krvni sud za manje od 75 odsto poprečnog preseka. Znači da iz potpuno asimptomatske faze, kada aterosklerotična pločica prsne, može da se stvori tromb i da se naglo uđe u komplikaciju kao što je srčani udar, moždani udar, gangrena nogu lečenja – naglašava dr Ostojić.
Oni bolesnici koji imaju anginu pektoris, odnosno u ranijim fazama bolesti bol u grudima pri naporu, a kasnije i u miru, na neki način su povlašćeni, jer imaju alarm da preduzmu mere koje će preduprediti fatalan ishod.
Dr Ostojić navodi kao veoma interesantan pristup britanskih lekara, naučnika Valda i Loua. Oni su pre nepunih godinu dana objavili rad u kojem tvrde da bi oboljevanje i umiranje od ateroskleroze moglo da se smanji za više od 80 odsto ako bi sve osobe koje nemaju nikakve simtome ateroskleroze, niti su bolovale od nekog aterosklerotičnog oboljenja, koje se znači osećaju se kao zdrave, počele u svojoj 55. godini života da uzimaju jednu tabletu koja bi imala u sebi više lekova i zato su je nazvali polipilula. U njoj bi se nalazila puna doza statina, po pola doze tri leka za lečenje visokog pritiska (beta blokator, inhibitor angiozenzin-konvertujućeg enzima, diuretik), folna kiselina (0.8 mg) i asprin (100 mg). Svih šest komponeti su, kaže dr Ostojić, dostupne i kod nas.
Vald i Lou su svoju Polipilulu i patentirali, a ono što je u njihovom pristupu posebno interesantno da se pre započinjanja uzimanja njihoive polipilule nije potrebno raditi nikaakve preglede. To je kao pristup dodavanja joda vodi da bi se sprečila gušavost ili floura da bi se sprečili karijesi zuba.
Zemlje EU su postavile sebi cilj da svi njihovi stanovnici do 2007. godine imaju holesterol manji od 5 mmol/L, a da se godišnje broj pušača cigareta smanjuje za jedan odsto. Najvažnije je ne oklevati!
- Kod svake sumnje da se radi o srčanom infarktu bitno je hitno pozvati hitnu pomoć, jer mogućnost uspešnog lečenja kritično zavisi od što ranijeg prijema u bolnicu – upozorava dr Ostojić. Deviza 'vreme je novac' ovde se pretvara u devizu 'vreme je sačuvani srčani mišić'. Jer čim bolesnik stigne u bolnicu preduzimaju se mere 'razbijanja krvnog ugruška' na različite načine, da bi se deo srca koji je počeo da odumire spasao. Osim toga, u prvim trenucima nastajanja srčanog udara su i najčešće aritmije koje mogu da 'ubiju' bolesnika, a uspešno se leče aparatima koji se nazivaju defibrilatori, odnosno kontrolisanim udarom električne struje otklanjaju aritmiju. Svetske statistike su pokazale da se najčešće zakašnjenja u lečenju srčanog infarkta javljaju baš zato što bolesnik suviše dugo čeka i proverava sam sebe pre nego što pozove hitnu pomoć. Smatra se da su tome doprineli i doktori koji su bol kod srčanog udara opisivali samo kao jako dramatičan dogadjaj.
- Pokazalo se, međutim, da i manje jaki bolovi mogu biti signal za srčani udar. Znači, najvažnije je ne oklevati – tvrdi dr Ostojić. Ustanovljeno je da slično oklevaju, odnosno gube vreme ne pozivajući hitnu pomoć jednako i oni koji nikada ranije nisu imali simptome angine, kao i oni koji su ranije imali anginu pektoris, ili čak srčani udar ili srčanu bajpas operaciju.
Ako se sumnja da se radi o akutnom srčanom udaru, važno je odmah sažvakati jedan asprin i ići hitno u bolnicu. Preporučuje se kod kuće ili u toku transporta davanje Nitroglicerina pod jezik.
