Izvor: BKTV News, 21.Avg.2017, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ UGLA STRUČNJAKA: Kako obesmisliti terorizam? (KOLUMNA)
Nedavno su Katalonija, a zatim Finska i Nemačka doživele terorizam.
Gnusnih ubistava nedužnog stanovništva je bilo i biće. Hladne glave, teoretičari kažu da je terorizam zapravo sredstvo za izazivanje straha sistemskom primenom nasilja, što na kraju dovodi do toga da se građani u sopstvenom gradu osećaju nesigurno.
Mnogo je tekstova napisano o tome koliko ima vrsta terorizma, ali malo je onih koji daju gotova rešenja kako ga iskoreniti. Terorizam možemo posmatrati >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << sa aspekta istorije, kriminologije, sociologije, krivičnog prava, ali najlakše ćemo shvatiti o čemu se tu radi ako ga sagledamo sa aspekta komunikologije.
Negde u isto vreme kada su svetski mediji iz minuta u minut prenosili posledice terorističkog napada u Barseloni, nešto dalje od očiju svetske javnosti u nekoj afričkoj zabiti više od 450 ljudi je poginulo, a 600 se vodi kao nestalo u katastrofalnim poplavama. Ko je znao i koga je u tom trenutku uopšte interesovalo da smrt mahnito kosi građane Sijera Leonea. U svetu gde su informacione tehnologije premrežile svako mestašce na planeti ovu vest kao ekskluzivu nisu poslali profesionalni novinari, već zvaničnici Crvenog krsta.
Nažalost ova dva događaja spaja gubitak ljudskih života, s tim što treba naglasiti da po tragičnosti događaja, ovaj iz Sijera Leonea je znatno veći u odnosu na terorizam u Kataloniji. Ipak, svetski mediji su sve svoje resurse usmerili na posledice terorizma u Evropi. Zašto je terorizam postao bolest savremenog doba?
Izraelski istoričar i predavač na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu Juval Noje Harari kaže za portal BibliObs: ''Da je 1150. godine šačica muslimanskih fanatika ubila nekolicinu civila u Jerusalimu, zahtevajući da Krstaši napuste Svetu zemlju, pre bi izazvali opšti smeh nego opšti strah. Da bi bili ozbiljno shvaćeni, trebalo je, za početak, da zauzmu jedno ili dva neprijateljska utvrđenja. Naši srednjevekovni preci nisu mnogo marili za terorizam: imali su daleko preča posla''.
Zahvaljujući medijima, desetak ubijenih lica u terorističkom napadu privući će više pažnje od ubijanja stotina ljudi u Nigeriji, Siriji, Iraku ili stradanja u prirodnim nepogodama Sijera Leonea. Kako kaže Harari, moderne države terorizam ozbiljno uzdrma, jer ih pogodi pravo u srce. U mirnodopskom stanju država se trudi da bude rasterećena od političkog nasilja. Otuda ona deluje kao rezonantna kutija koja pojačava dejstvo svakog, pa i najmanjeg oružanog napada, pa teroristički akt deluje kao novčić bačen u prazan bazen.
Ako je tačno da teroristi najveća očekivanja od svog zlodela imaju u tome što će kod građana stvoriti osećaj straha i ako ništa drugo, barem naneti ekonomsku štetu, jer će smanjiti broj turističkih poseta, onda možemo slobodno zaključiti da im mejnstrim mediji dođu kao neka vrsta saveznika. Harari kaže da terorista liči na muvu koja bi da uništi staklarsku radnju. Muva nije u stanju da promeni ni najmanju stvar, ali ona će pronaći slona, ući mu u uho i zujati toliko da će ovaj, preplašen, razjaren i besan, demolirati staklarsku radnju.
U tome i jeste poenta terorizma. Svaki terorista očekuje da će njegov fanatični akt proizvesti strah, koji će biti okidač za nesrazmeran odgovor države. ''Tada se događaju nepredvidive stvari: prave se greške, čine se zločini, javnost se deli, neopredeljeni dobijaju stav, remeti se politička ravnoteža. Teroristi ne mogu tačno da predvide šta će proisteći iz njihove akcije, čiji je osnovni cilj destabilizacija, ali ono što je sigurno je da su im šanse za dobar ulov mnogo bolje u mutnim nego u mirnim političkim vodama'', kaže Harari.
Sve ovo treba da bude pouka i Srbiji koja je pod stalnom pretnjom od nepredvidivih akcija fanatika koji imaju svoje terorističke ćelije širom Balkana. Zato je potrebna neprestana diskretna akcija praćenja i neutralisanja terorističkih mreža, a ukoliko preventiva ne da željene rezultate mediji bi trebali da se uzdrže od stvaranja ''teatra terora''. Teroristima ne treba izlaziti u susret i besplatno reklamirati njihova zlodela. Dovoljno je samo dati šturu informaciju šta se dogodilo, a nešto kasnije pokazati njihove fotografije u toku potrage, kada su uhvaćeni ili likvidirani. Ne pridavanje velike pažnje može delovati smirujuće na građane.
GEOPOLITIKA: Američka pravila na Balkanu (KOLUMNA)
