Izvor: BKTV News, 07.Sep.2017, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ NAŠEG UGLA: Privatnost "na dobošu"
Kontrola!
Veliko je pitanje da li danas u globalnom svetu sa velikim tehnološkim napretkom i raznim društvenim pretnjama može da se govori o postojanju privatnosti građana, porodice, kompanija, pa i zaštite podataka država? U savremenom dobu pojam građanin se može definisati da je to svaki državljanin koji uživa određeni skup prava bez obzira na klasnu, nacionalnu ili rasnu pripadnost, odnosno pol i socijalno poreklo.
Građanin 21. veka je svaki pojedinac u >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << društvu koji ni jednim gestom ne šteti drugom, svojim aktivnostima i životom stvara najveće moguće i dopuštene vrednosti i poseduje svest o stvarnim potrebama društva i aktivno učestvuje u njihovom unapređenju, te tako odgovorno utiče na vlastitu budućnost. Dakle, građanin nije amorfno i neorganizovano, već visoko organizovano društveno biće. Građanin poseduje određene slobode i pravo na privatnost, posebno opštih podataka o ličnosti, ali se ti podaci danas zloupotrebljavaju uz pomoć visoke tehnologije od strane državnih institucija, odnosno javnog sektora.
Poverenik građana u Srbiji podseća da je stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti vrlo loše, opterećeno brojnim problemima i svakodnevnim povredama prava građana, što je u velikoj meri uslovljeno kašnjenjem i propustima u usvajanju neophodnih zakonskih i drugih dokumenata.
Zakoni se donose, ali potreba šire ili uže kontrole građana je sve veća. Kontrola je prikrivena raznim potrebama i pretnjama nacionalnoj bezbednosti ili intersima raznih društvenih grupa i institucija. Najviše se kontrolišu javne komunikacije, finasije građana, ali i privatni život.
Podatke o građanima prikupljaju policija, tajne službe, poreska odeljenja, banke, kompanije za mobilnu i fiksnu telefoniju. Na javnim mestima građani se snimaju sa velikim brojem kamera. Šer fondacija tvrdi da institucije iz civilnog i vojnog sistema bezbednosti Srbije godišnje prikupe više stotina hiljada podataka o komunikaciji građana u netransparentnoj proceduri i često bez odgovarajuće kontrole obrade ličnih podataka.
Kako prenose mediji, operator mobilne telefonije ''Telenor'', zabeležio je u 2016. godini skoro 300 hiljada samostalnih pristupa podacima o komunikaciji građana, uz napomenu da je kompanija ujedno i jedina koja, u skladu sa zakonom, prijavljuje samostalne pristupe organa vlasti svojoj mreži.
Kome sve idu pristupni podaci i informacije? Vojnobezbednosna agencija navodi da se "za pristup zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama koriste pristupne aplikacije operatora VIP, Telenor, MTS i Telekom''. Trend sakupljanja podataka o građanima je u porastu. Podaci govore da je MUP prošle godine uputila oko 97 hiljada zahteva za pristup zadržanim podacima ili 20 hiljada zahteva više nego 2014. godine. Dakle, pojedinac sve manje ima prava na privatnost i zaštitu informacija.
Već dugo živimo u Orvelovoj ''1984.'' i nema povratka. Više nikad nećemo biti sami!
