Izvor: Blic, 08.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humanitarna pomoć koja ubija
Humanitarna pomoć koja ubija
Privilegije, korupcija, pljačka, podmetanja samo su neka obeležja većine humanitarnih organizacija koje zemljama Trećeg sveta danas pružaju pomoć. Humanitarne organizacije su veoma često poslednje utočište prevaranata. Jedan afrički izbeglica pita: 'Zašto se na svaki američki dolar pomoći mora da prikači i 20 Amerikanaca'. Zaposleni u UN su za dva dana primali više nego što su njihovi programi pomoći ugroženim obezbeđivali prosečnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kambodžancu za 27 meseci trajanja programa. To su samo neke konstatacije iz knjige 'Gospodari siromaštva' Grahama Henkoka, (IP 'Plavi krug', Beograda, IP 'Neven', Zemun; Brankova 13-15, tel: 011/633-066; 430-809; 064/13-69-514) o kojoj je kritičar New York Times Book Review napisao: 'Kada bi knjige imale ruke, ova bi svoje ispružila da zadavi funkcionere Ujedinjenih nacija dok je ovi krišom, uvijenu u braon papir, budu čitali za svojim kancelarijskim stolovima'. Iz feljtona koji sledi čitaoci Blica će moći da steknu neke predstave o tome kuda odlazi novac koji svake godine prikupe najbogatije zemlje za pomoć najsiromašnijima na planeti.
U Etiopiji, rukovodstvo 'Pomoći muzičara”, rešeno da ne dozvoli da problemi sa lokalne političke scene zagade njihove humanitarne akcije, donela je zaključak da ljudima u Eritreji i Tigreu treba pomagati direktno preko pobunjeničkih pokreta koji kontrolišu ove provincije. Jedan kamion sa namirnicama poslat je brodom preko Port Sudana, odakle je trebalo da kopnom stigne do odredišta u provinciji Tigre. Na nesreću, brod se prvo zaustavio u etiopskoj luci Asab. Provokativni natpis 'Narodu Tigrea od naroda Vatforda” ispisan na strani kamiona samo je iritirao carinike koji su kamion, naravno, odmah zaplenili na osnovu sasvim prihvatljivog obrazloženja da je provincija Tigre deo Etiopije.
Uprkos ovakvim greškama, međutim, efekti angažovanja dobrotvorne organizacije 'Pomoć muzičara”, govoreći u celini, bili su veoma pozitivni i zahvaljujući njoj mnogi životi su spaseni. To se ne može reći za neke druge organizacije čija pomoć čak i ubija. Na primer, jedno dobrotvorno društvo iz Vitona u Ilinoisu primilo je od američke Korporacije za snabdevanje bolnica, pejsmejkere u vrednosti od 17 miliona dolara. Ova donacija rešila je izvesne probleme pomenutoj korporaciji kojoj su zahvaljujući ovome otpisani porezi za čitav sektor delovanja koji je ionako bio pred zatvaranjem. Ali su zato pejsmejkeri koji su, kao što je i predviđeno, bili poslati u Treći svet uskoro prouzrokovali neočekivane probleme: ispostavilo se da veliki deo ovih aparata nije bio zaštićen od efekata curenja baterija i patio i od drugih vidova neispravnog funkcionisanja.
Načini na koji se prikuplja dobrovoljna pomoć zaslužuju isto toliko kritike kao i načini na koji se ta pomoć raspodeljuje. Suviše često se dešava da iza slika uplakane dece i razorenih ognjišta ne leži iskrena briga za dobrobit ugroženih, nego konkurentska trka agencija za pružanje pomoći, koje se međusobno takmiče u privlačenju pažnje javnosti na sebe same, koristeći one kojima treba pomoć samo kao sredstvo za postizanje tog cilja. Krajnje je problematičan odgovor na pitanje da li ovde cilj opravdava sredstvo, mada to, na kraju krajeva, nije ni važno. U ovom slučaju, sredstvo je postalo cilj sam po sebi.
Krajem 1984. godine, francuska televizija organizovala je konvoj nazvan 'Kamioni nade”, koji je trebalo da krene preko Sredozemnog mora u pravcu saharske pustinje, noseći lekove, opremu i hranu ugroženim zemljama niže, prema jugu afričkog Sahela. Gledaocima nije rečeno da se vrednost onoga što je konvoj nosio kao pomoć gotovo podudarila sa cenom održavanja satelitske veze sa Francuskom tokom prenosa kretanja konvoja. Veći deo medicinske opreme je usput potpuno uništen, jer je televizijska ekipa zahtevala da se konvoj brzo kreće iako kamioni nisu mogli da podnesu takvu brzinu u uslovima gotovo nepostojećih puteva. 'Odlučili smo se za koncept maratona, jer smo na taj način mogli publiku da držimo u neizvesnosti,” objasnio je organizator ovog događaja, svojevremeno opisivanog kao humanitarna komponenta relija Pariz–Dakar.
Agencija 'Vorld vižn” (World Vision) veoma uspešno organizuje kampanje prikupljanja pomoći, kako u Velikoj Britaniji tako i u Sjedinjenim Američkim Državama putem snažno emotivnih i efektnih apela usmerenih na naš osećaj humanizma i solidarnosti. Pritom se koriste prodajne tehnike za koje bi se moglo reći da više počivaju na zakonima džungle nego na bilo čemu drugom. Tu dominira filozofija 'preživljavanja najjačih” u uslovima bespoštedne trke na tržištu, u kojoj se jačina ne određuje prema značaju aktivnosti koje pojedina agencija održava u siromašnim zemljama, već prema količini prikupljenog novca. Agencija 'Vorld vižn” nije prezala od toga da sabotira druge agencije za pružanje pomoći kako bi brže napunila sopstvene trezore. nastaviće se
