Izvor: Blic, 01.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitlerov ultimatum Evropi
Hitlerov ultimatum Evropi
Balkan nudi potresnu sliku monarha različitih naravi koji su nastojali svakojakim i često protivrečnim sredstvima da uspostave svoju vlast u strahovito nemirnoj Evropi. Knjiga 'Orlovi i lavovi, Istorija balkanskih monarhija'francuskog istoričara Gi Gotjea (izdavač: Paideia, Dunavski kej 18, Beograd, tel/fax:183-946), upravo objašnjava hirovitost vladara balkanskih naroda: Albanije, Bugarske, Rumunije, Grčke, Hrvatske, Srbije, Crne gore i Jugoslavije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gotjeov istraživački trud otkriva Evropi istoriju i vladare balkanskih naroda i istovremeno pokazuje kakve istorijske predstave o balkanskim narodima imaju sami Evropljani.
Maček je prihvatio Pavlov predlog i seo za pregovarački sto. Ova saradnja je dovela do kompromisa u vezi s hrvatskim pitanjem. Stvorena je hrvatska banovina koja je obuhvatila ne samo istorijsku Hrvatsku, već i deo Bosne i Hercegovine. Ova oblast dobila je veoma široku autonomiju u upravljanju, s tim što je Beograd sebi zadržao spoljnu politiku, narodnu odbranu i finansije. Jugoslovenskog kralja u Zagrebu je predstavljao ban, a ovaj je pored sebe imao hrvatsku skupštinu, biranu opštim pravom glasa. Zadovoljan postignutim rezultatima, Maček je ušao u Cvetkovićevu vladu kao potpredsednik Vlade.
Nema sumnje da je pritiska spoljnih pretnji po Jugoslaviju umnogome doprineo tom duhu pomirenja koji je prožeo namesnika i šefa hrvatske opozicije i omogućio im da dođu do časnog sporazuma koji je mogao da posluži kao osnova preuređenoj i bolje uravnoteženoj kraljevini Jugoslaviji. Nažalost, ovaj zakasneli uspeh Jugoslovena u svojim okvirima nestaće sa II svetskim ratom.
Firerov ultimatum. Čelični nemačko-italijanski pakt iz maja 1939. i nemačko-ruski pakt iz 1939. bili su dva kraka istih klešta, čiji je zadatka bio da zderu kožu istočnoj Evropi. Na Jugoslaviju su u ovoj stvari najviše gledali u smislu u kojem je Hitler uvek tvrdio da je ona samo veštačka država koja je izašla iz zamagljenih mozgova versajskih opunomoćenika. Ovo firerovo mišljenje - koje je nažalost odnelo prevagu krajem XX veka - učinilo je da se nad ovom zemljom nadvije težak Damoklov mač, dok je, u isto vreme, Musolini preneo rat na Balkan napadom na kraljevinu grčku u oktobru 1940. Duče se upustio u ovaj poduhvat, smeliji nego što je to on zamišljao, da bi doprineo pobedama čiji broj njegov kolega iz Berlina nije prestajao da povećava u Evropi. Italijansko-grčki rat nije predstavljao zabavan posao za italijansku vojsku. Grci su se branili kao lavovi i odbili su italijanske osvajače do Albanije. Krajem 1940. i početkom 9141. italijanske trupe opkoljene u Albaniji morale su i same da izdrže opsadu hrabre grčke vojske, i misao o predaji počela je da se pronosi po glavnom štabu.
U tom trenutku je intervenisao Hitler. Zabrinut da njegov italijanski saveznik ne postane smešan, firer je rešio da mu krene u pomoć. Međutim, pošto je put prema Albaniji prolazio kroz Jugoslaviju, bilo je neophodno dobiti od namesnika Pavla dozvolu za prolazak nemačke vojske preko njegove teritorije. U februaru 1941. Hitler je zahtevao da mu Beograd odmah da ovu dozvolu. Uvek pun finoće, on je naveo da će u slučaju odbijanja Jugoslavija biti jasno i jednostavno izbrisana sa karte.
Suprotno od onoga što se često tvrdilo, Pavle se nije požurio da zadovolji kancelarove želje. Naprotiv, on je pouzdano znao da njegov narod - bar što se tiče Srba - ne bi prihvatio da nemački vojnik stane svojom čizmom na tlo otadžbine. Osim toga, kako je i sam bio oženjen grčkom kneginjom Olgom, nećakom kralja Konstantina I, bilo mu je odvratno da podrži agresiju Nemačke protiv male hrabre vojske svoga prijatelja po rođačkoj liniji, grčkog kralja Đorđa II.
Ljut zbog ovog oklevanja, firer je pozvao namesnika u Berhtes-gaden 5. marta 1941. Izložen pretnjama, nesrećni knez - koji je u ovom određenom trenutku morao zažaliti što je zbog politike napustio umetnost - bio je utučen verbalnim nasiljem svoga sagovornika. Osetljiv i otmen čovek, Pavle je bio nemoćan da pruži otpor i napustio je vučju jazbinu na klecavim nogama. Po povratku u Beograd, dao je mandat Cvetkovićevoj vladi da angažuje Jugoslaviju na strani sila Osovine. To je ostvareno 25. marta 1941, savez kraljevine sa Hitlerovom Nemačkom potvrđen je Bečkim paktom.
Petar II na kormilu države. Čim se u Beogradu saznalo za vest o Bečkom paktu, 27. marta 1941, narod se pobunio. Uz pokliče: 'Živeo kralj! Dole Nemci!', pobunjeni narod je išao prema kraljevom dvoru dok ih je srpski patrijarh opominjao izjavljujući: 'Ako treba da živimo, živimo u slobodi; ako treba da umremo, umrimo za slobodu!'
U vojsci je nepokornost bila dnevna zapovest. Na inicijativu generala Dušana Simovića, državnim udarom je najuren namesnik i proglašeno punoletstvo Petra II, koji je imao samo sedamnaest godina.
Nastaviće se...
