Izvor: Blic, 10.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Histerija i razočarenje
Histerija i razočarenje
Početak devedesetih godina prošlog veka obeležili su raspad SFRJ i rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Iako Srbija, kako je to tvrdio Slobodan Milošević, nije bila u ratu, finansiranje ratnih operacija i pomoć Srbima preko Drine svakim je danom bila sve skuplja. Pored već prisutne hiperinflacije koja, doduše, još nije prešla u galopirajuću fazu, valjalo je smisliti dodatni način da se sve to izfinansira, a da se istovremeno građanima, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su masovno ostajali bez posla i upućivani na prinudne odmore, pruži nekakva 'slamka' spasa. Piramidalne banke su za to bile idealan recept.
U Beogradu, ali i drugim gradovima Srbije, preko noći su počele da niču kvazi-finansijske institucije - banke i štedionice, čiji se glavni posao sveo na prikupljanje dinarske i devizne štednje građana po enormno visokim kamatama: 'Jugoskandik', 'Dafiment banka', 'Š - Panonija komerc', 'Žanti banka', 'Inos banka Paraćin' i mnoge druge. Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović ubrzo su postali glavni hranitelji stotina hiljada ljudi koji su u ove banke ulagali često čitavu svoju ušteđevinu podižući mesečne kamate od 15, 20, pa i 30 odsto. Način funkcionisanja ovih banaka i stanje nacije u tom periodu najbolje je opisao Mlađan Dinkić u svojoj knjizi 'Ekonomija destrukcije'.
'Ljudska pohlepa došla je i ovoga puta do punog izražaja, pomisao na mogućnost prekonoćnog bogaćenja ubrzo se pretvorila u čudovišnu gramzivost, koja je, opet, bila vinovnik masovne finansijske histerije neviđenih razmera, da bi se sve konačno završilodubokim razočarenjem i otrežnjenjem.'
Kako piše Dinkić, država je sa Jezdimirom Vasiljevićem ubrzo sklopila prećutni sporazum - 'Jugoskandik' je dobio pravo monopolske trgovine u zamenu za odgovarajuću finansijsku naknadu i pomoć (sva devizna sredstva koja je Jezda prikupljao bila su deponovana u trezor Narodne banke Srbije). Preovlađujući izvor finansiranja visokih deviznih kamata za Vasiljevića je bila trgovina monopolskim proizvodima - naftnim derivatima i cigaretama. Drugi izvor je zapravo bilo samofinansiranje - novi ulagači su svojim novcem praktično finansirali obaveze prema prethodnim ulagačima.
Na sličnim mehanizmima počivao je i rad 'Dafiment banke' uz jedan dodatak a to je zarada na šticovanju deviza ('Imali smo naše cisterne, kamione, pumpe, a jedno vreme, kada je Šainović bio ministar energetike, i monopol' - Dafinina izjava u intervjuju 'Dugi' pod nazivom 'Voleli su me do poslednje marke'). Takođe, Dafina je, kako piše Dinkić, imala i jednu specifičnost. Naime, izmirivanje obaveza prema deviznim štedišama dobrim je delom vršeno na račun gubitaka dinarskih štediša.
Da je 'Dafiment banka' plod smišljene i organizovane kriminalne aktivnosti svedoči i činjenica da je Dafina Milanović od nadležnih državnih organa dobila dozvolu za osnivanje banke samo tri meseca nakon što je osuđena na uslovnu kaznu zatvora od 6 meseci. U periodu pre osnivanja banke Milanović je nekoliko puta osuđivana za zloupotrebu službenog položaja, izdavanje čekova bez pokrića, falsifikovanje službenih isprava, krivično delo prevare i druge finansijske malverzacije. Uprkos tome, Dafina, uz obilatu pomoć države i nacionalne televizije, postaje 'majka nacije', a ispred ekspozitura njene banke, koje su se preko noći otvarale širom Srbije i Crne Gore (Dafina je tvrdila da je imala nalog iz NBS da otvara najmanje tri ekspoziture mesečno), na hiljade građana satima je čekalo u redovima da bi podigli svoje mesečne kamate koja je, za mnoge od njih, u tom momentu bila jedini izvor prihoda. U sve većem metežu pred Dafininim šalterima dovitljivi pojedinci su našli način da zarade: 'Čekam za vas u redu kod Dafine', ostao je upamćen tekst oglasa iz tog perioda.
Naravno, farsa nije mogla trajati večno. Na Dan žena 1993. godine Jezdimir Vasiljević beži iz zemlje. Odmah nakon toga počinje stampedo Dafininih štediša. Nije pomoglo ni pokazivanje zlatnih poluga na TV Bastilji. Takav pritisak gde svi žele da podignu novac, a niko više ne ulaže, niko ne bi izdržao. I dok je na desetine hiljada ljudi ostalo bez čitave svoje ušteđevine, vodeći kriminalci i viđenije štediše i pozicije, ali i tadašnje opozicije, nekako su se domogli svojih novaca.
I tako, kula od karata se srušila. Nakon Dafine, zatvorili su šaltere i razbežali se po belom svetu i vlasnici ostalih štedionica i kvazi-banaka. Videvši da je 'vrag odneo šalu', inspiratori piramidalnih prevara uveliko su se okrenuli novoj pljački građana - hiperinflaciji kakva nije zabeležena u svetskoj istoriji. Na današnji dan pre 10 godina, 10. decembra 1993, nemačka marka je na crnom tržištu vredela 500 miliona, da bi 29. decembra dostigla fantastičnu cifru od bilion dinara.
Mesec dana kasnije, 24. januara 1994. godine, stratovao je čuveni Avramovićev dinar i hiperinflacije je, voljom onih koji su proizveli i nju i Jezdu i Dafinu, nestala. A u maju iste godine Javno tužilaštvo Republike Srbije saopštava: 'U periodu pre osnivanja banke Dafina Milanović je ispoljila dugotrajnu, obimnu, intenzivnu i društveno opasnu kriminalnu aktivnost.' B. K.
