Izvor: Blic, 04.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grci su stvorili našu kulturu
Grci su stvorili našu kulturu
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. godine) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Istovremeno sa Hanonom, Kartagina je poslala i ekspediciju severno od Melkartovih stubova (Gibraltara). I za to putovanje saznajemo posredno, ali mnogo manje od Hanonovog. Prema svedočanstvu Plinija i Festa Avijena, Kartaginac Himilkon se uputio istovremeno na sever tj. duž evropskog kontinenta. On je četiri meseca bio na putu. U oskudnom opisu puta se iznosi da su gusto vodeno rastinje, mulj, mrak i strašna morska čudovišta slomili bodrost Himilkonovih saputnika. Pored toga, more u pravcu zapada izgledalo je nepregledno; činilo se da ‘’niko neće prodreti u tu daljinu, gde nema ni povoljnog vetra, ni zvezde vodilje, i gde magla i tama čak i danju obavijaju nepokretne vode’’.
Neki naučnici smatraju da oskudno navedeni opis putovanja nije sasvim odgovarajući; mišljenja su, da su takve vesti o putevima na sever Kartaginjani namerno širili da se kod drugih narda ne bi pojavila težnja da prodru na tajanstvena Kalajna ostrva (V. Britaniju), sa kojih su Kartainjani dovozili dragoceni metal kalaj, koji je bio potreban za izradu bronze.
Na afričkom kontinentu Kartaginjani gotovo nisu širili svoje posede, ali su zato mnogo učinili u oblasti istraživanja delova Evrope. Oni su istražili Iberijsko poluostrvo i doneli začetke kulture i civilizacije u te oblasti. Takođe, Hanibalov vojni pohod preko Pirineja, Galije i Alpa 218. godine p.n.e. otkrio je Rimljanima put preko tog planinskog venca i olakšao kasnija osvajanja u tom pravcu.
Grci, tvorci nauka, demistifikuju pogrešna verovanja dokazima da Zemlja ima oblik kugle.
Fantazija i stvarnost u prvim grčkim putovanjima. Samo u Grčkoj starog doba, i nigde drugde, mislioci i naučnici nadmašili su slavu vladara i vojskovađa i ostali čovečanstvu u svesti kao nosioci svoga, ali i našeg vremena. Dometi tadašnjih grčkih mislilaca i naučnika zrače sve do danas i u mnogome nam predstavljaju još uvek nadahnuće i putokaz.
U uvodu je napomenuto da je Pitagora, u 6. veku p.n.e., kao prvi došao do zaključka da je zemlja lopta, a ne ploča. Na osnovu toga Herodot, u 5. veku p.n.e., izražava sumnje u tradicionalne predstave o Zemlji, da bi Aristotel, u 4. veku p.n.e., naučno sistematizovao sve dotadašnje dokaze o Zemlji i konačno potvrdio Pitagorinu postavku, a Aristotelov savremenik Krates napravio prvi globus.
Antički Grci se nisu isticali velikim pomorskim putovanjima kao Feničani - barem mi za to neznamo. Oni se, dakle, nisu toliko isticali u prostornom proširivanju, nego mnogo više u produbljivanju znanja o geografiji i astronomiji. O drugim naukama ovde nećemo raspravljati.
Ali, pre nego što je otkrila moć logičkog razmišljanja i zaključivanja i ‘sišla’ na teren objektivnih činjenica i zakonitosti prirode i ljudske zajednice, i najranija Grčka je, koliko je poznato, prošla fazu mitoloških predstava i legendi o svemu pa i o Zemlji. To upravo potvrđuje priča o najranijoj ekspediciji starih Grka, koja nam je prenesena u formi legende o Argonautima i Zlatnom runu. No, pre nego što se pozabavimo tom opštepoznatom pričom i putovanjima Grka, prethodno ćemo se osvrnuti na prvobitne odnose između Feničana i grčkih zemalja toga doba.
Stari Egipćani, usled geografskih prilika, nisu mogli lako širiti svoje posede daleko van granica Egipta, jer je Egipat bio gotovo zatvorena zemlja, okružena pustinjama sa zapada, istoka i juga. Egipćani su imali izlaz samo na sever, na obalu Sredozemnog mora, ali im je zakon zabranjivao plovidbu morem s jedne strane, a s druge, što je verovatno još značajnije, na moru su naišli na vešte i energične moreplovce Feničane. Feničani, koji su od Egipćana primili mnoge dragocene kulturne tekovine, bili su sa svoje strane posrednici civilizacije preko Sredozemnog mora na južne obale Evrope.
Feničani su, na početku kolonizacije Sredozemlja, sasvim prirodno najpre obratili pažnju na ostrva i obale Grčke. Na taj način su ostrva Rodos, Milos i Siros već od prastarog doba pripadala Feničanima. Ali, najvažnija tačka koju su Feničani stekli, kao vojnu, trgovinsku i industrijsku bazu pored obala kontinentalne Grčke, bilo je ostrvo Kitera.
nastaviće se
