Izvor: Danas, 26.Feb.2016, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gozba podele paketa
"U zatvoru smo se mi, "politički", uvek držali obaška od običnih kriminalaca, vazda smo o nečemu raspredali ili se dogovarali kako da pariramo upravi".
Svoje inače skromno zatvorsko iskustvo poveravao sam i u dugom razgovoru (i zapijanju po ljubljanskim kafanama) s književnikom Vitomilom Zupanom, koji je raritet po tome što je i bežao iz zatvora ali se i vraćao svojom voljom. Kao i u partizanskom iskustvu samome sebi je bio glavni oslonac. Bila je to prilika da upoznam >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nekog ko je autentični anarhista. Inače, hapšenje na mitingu pokrenulo je krupnije događaje. Prva potpunija informacija objavljena je u NIN-u, u rubrici pisma čitalaca koju je s retkom umešnošću vodio psiholog LJuba Stojić (ranije urednik Gledišta koji je hapšen i osuđen zbog protesta protiv okupacije Čehoslovačke ocenjenog kao "antisovjetski ispad"). Autor dopisa je Dušan Bogavac, novinar "Komunista", koji je ubrzo suspendovan s radnog mesta.
Potom je sledila dvostruka reakcija: nekoliko stotina novinara i drugih intelektualaca izrazilo je solidarnost s kažnjenim novinarom, a iz Gradskog komiteta SK, na čijem je čelu bio Slobodan Milošević, pokrenuto je osnivanje više od deset specijalnih komisija za ispitivanje nepodobnih radnji u više listova, udruženja i institucija. Protest je prerastao u formiranje Fonda novinarske solidarnosti, koji je dugo vremena rasturan kroz neobičnu "rekonstrukciju" a članovi kažnjavani. Fond je izvesno vreme budio nadu u afirmaciju slobodnog novinarstva i uspostavljanje demokratije da bi presahla zamahom populističke revolucije koju je oličavao Slobodan Milošević. NJegov trag je svakome primetan a sećanje na pomenutu nadu čuva nagrada za etičko i hrabro novinarstvo koje nosi ime preminulog Dušana Bogavca, koja se već godinama dodeljuje u Srbiji. Pojavila se izvesna živost i u vladajućim krugovima. Najavljivane su neke promene kojima bi se obuzdalo raspadanje društva i države. Formirane su razne grupe za poučavanja i uspostavljanje stabilnosti sistema. Čak je formirana i grupa podobnih sociologa ali njen rad nije valjano ni formalno prihvaćen u vladajućim krugovima. Bilo je izvesne živosti i među nepodobnim sociolozima.
Napravljen je izvestan kompromis između stručnog i političkog angažmana. Pod okriljem JUS-a formirane su stručne sekcije za proučavanje određenih oblasti, koje je koordinirao Veljko Rus, a o ideološkoj usmerenosti starao se Niko Toš. Organizovani su i javni skupovi i skromna izdavačka delatnost. Ali ova živost je ubrzo jenjavala pod snažnim pritiscima podobnih sociologa koje je najupornije predvodio, takođe sociolog, Stipe Šuvar koji se penjao ka vrhovima partijske i državne hijerarhije. On je znao da s primetnom dozom cinizma žigoše one koji govore o krizi a ne o deformacijama, kao o "krizolozima" a o onima koji peticijama reaguju na represiju režima, kao o nekakvim avetinjskim "peticionašima". Kao retko marljiv i metodičan funkcioner vlasti, znao je da iskoristi analitičke službe partije i policije, i široku mrežu doušnika, da sačine "Bijelu knjigu" u kojoj su popisani autori i dela koja su "nepodobna". Još zamašnija je bila reforma obrazovanja u kojoj mlade ljude treba pripremiti za konkretna radna mesta a ne za životni poziv.
Nastavlja se
