Izvor: Blic, 23.Dec.2003, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnja zarada milijardu dolara

Godišnja zarada milijardu dolara

Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, saopštio je nedavno da organizovane bande s područja bivše Jugoslavije kontrolišu oko 70 odsto tržišta droge u Evropi. On je na konferenciji u Londonu, posvećenoj borbi protiv organizovanog kriminala na Balkanu, kazao da droga na Balkan najvećim delom dolazi s područja Bliskog istoka i iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.

Stručnjaci upoznati sa problematikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << borbe protiv droge smatraju da šverc narkotika preko Balkana ka zapadnoj Evropi ipak kontrolišu dva najveća svetska igrača - ruska i albanska mafija. Srpski i kriminalci sa prostora bivše Jugoslavije imaju manji deo tržišta, a mnogo češće ih albanska i ruska mafija koriste kao kurire. Droga proizvedena na Bliskom istoku, u Avganistanu, Pakistanu, Iranu, Turskoj, Tadžikistanu i Uzbekistanu transportuje se na tržišta zapadne Evrope i SAD preko teritorije bivše Jugoslavije, jer je to najkraća veza sa zapadom, a postoji relativno dobra putna infrastruktura i uhodani kanali šverca. U poslednjih nekoliko godina uočeno je jačanje uticaja međunarodnih kriminalnih grupa na našim prostorima, a njihov značaj biće sve vidljiviji. Ne postoje kanali ka Evropi koje nezavisno organizuju kriminalci iz Srbije, BiH, Makedonije ili Hrvatske, a domaće podzemlje samo povremeno prebaci poneku pošiljku. Ruska mafija kontroliše oko 60 odsto heroina koji putuje ka zapadnoj Evropi, a Albancima pripada oko 35 odsto. Rusi se u drugim državama nikada ne pojavljuju kao izvršioci, već angažuju lokalne kriminalce. U Srbiji uvek boravi nekoliko ljudi iz ruske mafije koji organizuju infrastrukturu i angažuju domaće kriminalce za transport droge. Kuriri obično dobijaju tri do četiri odsto vrednosti posla, što znači da transport 20 kilograma heroina preko Jugoslavije vredi oko 50.000 evra. Ta droga u Nemačkoj vredi milion i po evra. Albanci s Kosova, iz Albanije i zapadne Makedonije deo posla rade samostalno, ali krijumčare drogu i za rusku mafiju. Šefovi albanskih krijumčara žive u u Češkoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i Engleskoj.

U nedavno objavljenom izveštaju Vlade Srbije 'Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji', navedeno je da šverc droge na Kosovu i Metohiji donosi albanskoj mafiji između 125 i 150 miliona dolara godišnje. Prema izveštaju. Kosovskom zaštitnom korpusu prosleđuje se 25 miliona dolara, a Hašim Tači, predsednik Demokratske partije Kosova, kao svoj deo, dobija pet miliona dolara. U delu koji se odnosi na trgovinu narkoticima, autori knjige navode da albanske kriminalne grupe sa Kosmeta drže više od 80 odsto trgovine heroinom u Evropi i imaju dilere u polovini evropskih zemalja. Albanska mafija mesečno prokrijumčari četiri do šest tona heroina, godišnja vrednost ove droge je dve milijarde dolara, dok profit albanskih narko-grupa dostiže milijardu dolara godišnje. U knjizi Vlade Srbije piše da od ukupne količine narkotika koja stiže na svetsko tržište, čak 65 odsto prelazi preko teritorije Kosmeta, dok se 90 odsto heroina u Evropi prokrijumčari preko ovog područja. Organizovani kriminal brži od tehnologije

Organizovani kriminal je kombinacija više kažnjivih ponašanja koja pod određenim uslovima prerastaju u specifičan tip kriminaliteta 'visokog stepena društvene opasnosti', definiše savremena kriminologija i pod 'određenim uslovima' navodi 'postojanje kriminalne organizacije sa stalnom privrednom delatnošću i uz korišćenje nasilja i korupcije nosilaca vlasti'. Kriminolog Kristofer Blejksli navodi čitav niz krivičnih dela iz savremenih evropskih i anglosaksonskih krivičnih zakonodavstava koja se vezuju za već u praksi raznih zemalja dokazane aktivnosti organizovanog kriminala. Blejkslijev spisak pokazuje širinu delovanja organizovanog kriminala danas u svetu i brzinu kojom ovladava i najmodernijim tehnologijama.

Dogovor za vršenje krivičnog dela;

Kontinuirano bavljenje zločinima na preduzetničkoj osnovi;

Kontinuirano bavljenje finansijskim kriminalom na preduzetničkoj osnovi;

Pranje novca;

Otmica, kidnapovanje i uzimanje talaca;

Otmica aviona;

Kompjuterski kriminal;

Protivzakonito korišćenje Interneta;Nedozvoljeno kopiranje;

Piraterija ili krivotvorenje dela koja su zaštićena propisima o autorskim delima ili zaštitnim znacima;

Krivotvorenje, uključujući i falsifikovanje novca;

Zabranjene delatnosti na tržištu;

Prevare sa vrednosnim papirima i slična dela;

Sticanje nedozvoljene prednosti u odnosu na konkurenciju zloupotrebom položaja koji omogućava dobijanje informacija koje drugima nisu dostupne;

Lihvarenje;

Prostitucija i slična dela;

Ubistvo;

Naručena ubistva;

Nanošenje telesne povrede;

Iznuđivanje novca za zaštitu (reket);

Paljevina;

Zlostavljanje (fizičko);

Iznuda;

Dela u vezi sa oružjem i eksplozivnim sredstvima;

Krađe (razni oblici);

Provalna krađa;

Prevare; Lažno svedočenje;

Poslovanje na crnom tržištu;

Trgovina narkoticima;

Trgovina bebama i embrionima;

Trgovina decom i ženama radi prostituisanja;

Trgovina ljudskom radnom snagom;

Trgovina delovima ljudskog organizma, organima, hormonima...;

Trgovina (zabranjenim) lekovima;

Trgovina umetničkim delima i kulturnim dobrima;

Trgovina nuklearnim materijalima;

Trgovina otrovnim supstancama;

Trgovina otrovnim otpadom;

Trgovina oružjem;

Trgovina životinjama ili životinjskim delovima.

Nastavak na Blic...