Izvor: Blic, 23.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godine nemirne istorije
Godine nemirne istorije
Memoari Henrija Kisindžera, ("Godine obnove", BMG, Beograd) bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost SAD, a potom i državnog sekretara u vreme Ričarda Niksona i Džeralda Forda, dragocen su izvor raznovrsnih činjenica, uvida i zanimljivih razmišljanja o jednom od najznačajnijih razdoblja američke politike nakon Drugog svetskog rata. Jedan od najvećih američkih diplomata govori o "novo svetskom poretku" i njegovim kreatorima na osnovu najpoverljivijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dokumenata američke unutrašnje i spoljne politike. U Blicovom feljtonu, koji je priredio Dragan Bisenić, Kisindžer objašnjava neke od događaja koji su doveli do "novog svetskog poretka" i istovremeno portretiše ličnosti američke i svetske politike koje su njegovi kreatori.
Fordov mandat ukazao mi se manje kao završetak jednog razdoblja, a više kao uvod u ono što se danas opisuje kao 'novi svetski poredak”. Lokalni etnički sukobi počinjali su da poprimaju krupne međunarodne razmere i da se umnožavaju, počev od okončanja hladnog rata. Rasprava o ulozi ljudskih prava u spoljnoj politici najozbiljnije je započeta u to vreme i potom bez prekida nastavljena; pobeda u hladnom ratu se naslućivala, ako ne i razabirala, kako je Brežnjevljev režim počinjao da trpi unutrašnji zastoj; današnja diplomatska aktivnost prema Bliskom istoku mogla bi se izvući iz kakvog plana iz Fordovog razdoblja, uz izmenu samo nekoliko imena glavnih učesnika; u pogledu kurdskih odnosa s Irakom, čak bi i imena ostala ista; složenosti dugoročne politike prema Kini počinjale su da se pomaljaju; uloga Kongresa i uloga izvršnih organa u vođenju spoljne politike nisu još bile ustanovljene. Očito, istorija nije mirovala, i propast Sovjetskog Saveza otvorila je nove dimenzije, nezamislive sredinom sedamdesetih godina. Ni u jednoj zemlji se odnosi među ljudima ne uspostavljaju s takvom lakoćom kao u američkim malim gradovima; nigde drugde se ne mogu naći takva velikodušnost i idsustvo zlobe. Najčistiji plod takve sredine, Džerald Ford je svoj zadatak prevazilaženja podela Amerike i iskupljenja njene vere obavio tako nedramatično i uz takvo odsustvo glumačkog preterivanja da su njegova postignuća zadugo bila uzimana kao nešto po sebi razumljivo. Tek su odnedavno neki novinari, koji su mu se nekad podsmevali, počeli na nov način da vrednuju vreme njegovog mandata.”To zanemarivanje je, u velikoj meri, proisticalo iz činjenice da je Ford imao tako malo sličnosti sa prototipom političkog lidera u eri televizije. Mediji i mnogi od njegovih kolega našli su se u neprilici kad je trebalo da ga uklope u neki od poznatih stereotipa. Savremeni predsednički kandidat završava sklapajući neku vrstu faustovske pogodbe: ukupna nacionalna primarna kampanja iziskuje najmanje 15 miliona dolara troškova za televizijsko i novinsko oglašavanje. A taj se novac mora prikupiti u okviru strogih granica koje određuje zakon. Da bi očuvao kredibilitet, kandidat je primoran da glavninu svoje energije tokom većeg dela trogodišnjeg razdoblja posveti punjenju fonda za kampanju od rascepkanog i raznolikog biračkog tela. U tom procesu njegov glavni zadatak - koji se približava imperativu - jeste da pokušava da svim ljudima bude sve. Što počinje kao taktika, tokom razvoja ubitačne kampanje lako i neprimetno prelazi u određujuću karakteristiku. Nacionalno priznanje postiže se po cenu skoro prinudne lične nesigurnosti. Doba kompjutera i televizije učinilo je ovu nesigurnost još složenijom. Kad je vizuelna predstava zamenila pisanu reč kao glavno sredstvo razumevanja sveta, i proces saznanja preobratio se od aktivnog u pasivan, od učesničkog delanja u puko unošenje prigotovljenih podataka. Iz knjiga se uči uz pomoć idejnih pojmova koji međusobno povezuju naizgled suprotne slučajeve, što zahteva analitički napor i obuku. Nasuprot tome, slike_arhiva podučavaju pasivno; one pobuđuju impresije koje od gledaoca ne zahtevaju nikakvo delanje, naglašavaju raspoloženje trenutka, i ostavljaju malo prostora bilo za deduktivno rasuđivanje bilo za uobrazilju. Pojmovi su trajni; impresije su prolazne i delom slučajne. Nova tehnologija temeljno je izmenila način na koji moderni politički kandidat sagledava svoju ulogu. Veliki državnici prošlosti videli su sebe kao heroje koji na sebe preuzimaju teret tegobnog putovanja svoje društvene zajednice iz poznatoga u dotad nepoznato. Moderni političar je manje zainteresovan da bude heroj nego da bude superstar. Heroji koračaju sami; zvezde svoj ugled zasnivaju na javnom odobravanju. Heroje definišu unutrašnje vrednosti, zvezde javno mnjenje. Kada shvatanja jednog kandidata bivaju smišljena u žižnim grupama, i potom potvrđivana od stožernih ličnosti s televizije, tad nesigurnost i površnost postaju inherentne. nastaviće se
