Izvor: BKTV News, 05.Maj.2017, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geopolitika: Sindrom makedonske krize na Balkanu
Aktuelna makedonska kriza se može posmatrati iz više uglova.
Prvi je vezan za krizu institucija, legalnosti i legitimiteta izbornih procesa i odnosa građana i javnosti prema izbornim rezultatima. Drugi momenat je način na koji se formira vladajuća većina. Treći ugao sagledavamo iz vizure stranog uticaja, dok je četvrti uočljiv iskljičivo iz ugla opozicije i većinskog mišljenja vidljivog preko društvenih mreža. Peti ugao krize se može sagledati preko svih aktivnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << koje preduzimaju akteri realizacije koncepta ''Velike Albanije'', odnosno zagovornici meke federalizacije države na osnovu ''Tiranske platforme''.
Velikoalbanska politika se plasira ne samo iz Tirane, već i iz Prištine. Da podsetimo, zvanično Skoplje je svojevremeno priznalo nezavisnost Kosova. Sada im se ta odluka kao bumerang vraća na destruktivan način, jer Albanci polako uspevaju da političkim sredstvima od statusa manjine postanu ravnopravan narod u Makedoniji.
Kao važan segment je način na koji se u unutrašnje stvari mešaju i arbitriraju strane diplomate i institucije međunarodne politike, bez obzira na to što Makedonija nije članica EU. Da se preko leđa Makedonije prepliću interesi velikih sila pokazuju i strani mediji. Po svemu sudeći, Rusija gaji simpatije prema bivšem premijeru Nikoli Gruevskom, dok Zapad kroz EU drži stranu kontoverznom Zoranu Zaevu.
Otvorena kriza pokazuje i nedostatak političke i državne ravnoteže i konsenzusa nacionalnih makedonskih partija koje se bore za vlast. Tako nacionalne manjine preko sukoba zavađenih nacionalnih partija i oligarhija dolaze do svoje potrebne projektovane političke većine i ciljeva. Čak se dovodi u pitanje da li je u pitanju manjina, jer trećinu stanovništva Makedonije čine Albanci.
Ako se sve to prenese na realpolitički teren dolazimo do situacije da još uvek većinski makedonski narod kroz vaninstitucionalne forme traži poštovanje građanske volje ostavljajući malo prostora sada već ''krnjoj'' institucionalnoj demokratiji, koja sada funkcioniše samo kroz instituciju predsednika republike.
Makedonski politički scenario nam pokazuje kako se vešto koriste etničke zajedince u stvaranju kriza, uz nametanje rešenja po receptu ''spoljnjeg faktora''. U svakom lučaju, na delu je aktiviranje dodatne militarizacije Balkana u cilju ostvarenja projekta ''Velika Albanija'', koji ne može da se ostvari bez promene državnih granica pojedinih zemalja i otvorenog pritiska prema izabranoj vlasti.
Događaji u Skoplju su zapravo modifikovani projekat Soroševih ''obojenih revolucija'', koje su već primenjivane u periodu od 1996. do 2000. godione, tokom rušenja s vlasti Slobodana Miloševića, a zatim i sukoba na Kosovu i Metohiji, podržanih od strane NATO.
Geopolitika: Fitilj na Balkanu, bure baruta u Evropi (KOLUMNA)
