Izvor: Blic, 22.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde tražiti pravu ljubav
Gde tražiti pravu ljubav
Za većinu žena njihov odnos sa svojom majkom je najkomplikovaniji i najambivalentniji odnos u životu. Bolni odnosi između ćerke i majke u detinjstvu pogubno utiču na razvoj kćerke, na njenu zrelost, na njen celokupni život. Knjiga 'Žene i njihove majke' Viktorije Sekunde (u prevodu Tatjane Marković objavio izdavač 'Doca' iz Beograda) je štivo i lek za svaku ženu, jer ne govori samo o najlepšim majkama, nego i o majkama koje nisu u redu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ometaju rast i razvoj svoje kćerke. U njoj su odgovori na mnoštvo pitanja, kao što su: zašto smo nesigurne, slabe, nesamostalne, histerične, zašto radimo pogrešan posao, zašto smo neuspešne i zašto nam partner ne odgovara...? U nekoliko nastavaka 'Blic' donosi najzanimljivije delove iz ove knjige, koji će svakoj ženi, bila uzrasta devojčice ili starice, pomoći da razume i reši najvažniji problem u svom životu.
Ako je materinstvo jedini identitet koji žena ima, i ako ta žena nije bila voljena od strane njene majke, to 'ne', upućeno od strane njenog deteta se doživljava ka udarac, što je razumljivo.
Sasvim je razumljivo, ali može biti nepodnošljivo nasledstvo za ćerke koje su nasledile dvostruko opterećenje 'ukleta' očekivanja njihovih majki i svoja vlastita. Ćerke su više nego sinovi opterećene ostacima majčinih nezadovoljenih potreba i nerealizovanim snovima.
I za majku i za dete je podešavanje delikatne ravnoteže između čežnje da se stopi sa majkom i želje da se bude 'self', doživotan proces dete pokušava da kreira odvojeni identitet čak i ako majka nije uspela da kreira identitet za samu sebe.
Ali materinstvo je u neku ruku jednosmerna ulica; mi pružamo našoj deci i volimo ih ne zato da bi ona mogla da nas vole na isti način, već da bi pružala i volela svoju decu, svoje partnere i svoje prijatelje. Ljubav koju nam naša deca uzvraćaju je jedinstvena.
Nezadovoljavajuća veza između majke i ćerke, koja ostaje nerazrešena preti svim drugim vezama. Kada ćerka ne može da se odvoji od svoje majke ili kada ne želi ili nije u stanju da istraži zašto je to tako, njena nerazrešena osećanja se pojavljuju u svim drugim odnosima ono što nije mogla da dobije od svoje majke izranja kao nerealna potreba i očekivanja. Počinje puno da traži a malo da daje; razočarana je i ima malo optimizma; nesigurna je i bez samopouzdanja. I može, u najtužnijem smislu, zaista svakog dana, sve više da liči na svoju majku.
Prema doktorki Kaplan i drugim terapeutima, ljudi često odlaze na terapiju jer problemi izranjaju iz nesposobnosti da definišemo sebe ili da se borimo za roditeljsko odobravanje.
Prijateljstvo između dvoje ljudi, čak kada su to dvoje ljudi majka i ćerka zavisi od jasnih granica, između njih dve; sve ostalo je dominacija.
Izlaženje na kraj sa prošlošću počinje najtežim korakom: prepoznavanjem da možda između vas dve sve nije bilo dobro i uviđanjem da je prihvatanje te svesnosti potrebno, i da to može biti imperativ za vlastito mentalno zdravlje, kao i za potencijalno zdravlje vaših budućih veza sa majkom.
Ali to, takođe, znači uvažavanje oblasti gde je vaš odnos bio dobar i gde je vaša majka uradila najbolje što je mogla. Jer s obzirom da ste vi i ona prirodni saradnici postoji potencijal za dobar odnos tj. za odnos ispunjen ljubavlju i razumevanjem. Specijalna veza koju posedujete, preko zajedničke biologije i zajedničkog iskustva, može da hrani vašu sposobnost da volite, poštujete i podržavate i učite jedna od druge, da negujete sličnosti i uvažavate razlike. Možete porasti i obogatiti se razmenom međusobnih svetova. Kao što je Rut, (52) rekla:
Iako smo mi jako različite kao ličnosti, ona je bila stidljiva i prilično staromodna a ja sam bila druželjubivo dete, mojoj majci je bilo zadovoljstvo da me vidi buntovnu i živu. Ona nije želela da postanem njena kopija, ako je bilo šta želela to je bilo da ona bude više nalik meni, da više učestvuje u svetu. Ja sam joj pomogla da to ostvari ali je pomoć bila recipročna, ona je ublažila moje oštre uglove. Nikada nisam dovodila njenu ljubav za mene u pitanje, nikada se nisam pitala da li će biti tu da me podrži pod bilo kakvim okolnostima. Osećala sam se tako do njene smrti. Užasno mi nedostaje. I u tom osećanju nedostatka shvatam, koliko sam bila srećna zbog toga što mi je ona bila majka'.
S obzirom da ste, takođe, i prirodni neprijatelji, potencijal za neprijateljstvo je takođe prisutan.
Razrešavanje odnosa znači procenjivanje šta je dobro, menjanje onoga što se može promeniti, i prihvatanje onoga što se ne može promeniti. Mora se napraviti razlika između ostvarivanja vaših dana vezanih za sebe i nemanja nikakvih nada; između bogate, sjajne budućnosti i jednostavnog ponavljanja prošlosti; između verovanja da ste vredni i dostojni ljubavi i verovanja da to nikada nećete ni biti.
Težak, problematičan odnos majka-ćerka je kao bomba, programirana da eksplodira u sledećoj generaciji. Ovaj odnos se nasleđuje s onolikom izvesnošću kao što se nasleđuje boja očiju. Razrešenje problematičnog odnosa između majke i ćerke je bolno; ono podrazumeva rasvetljavanje tamnih mesta u našoj prošlosti da bi se otkrilo gde možemo da tragamo za ljubavlju, a gde moramo odustati od nade da ćemo tu ljubav dobiti.
Ali taj proces ni iz daleka nije toliko smrtonosan kao pretvaranje da problema nema. Nastaviće se
Viktorija Sekunda: Zašto nisi prijateljica sa svojom majkom
