Izvor: Blic, 02.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Englezi ne znaju ili se samo prave
Englezi ne znaju ili se samo prave
Govorili ili ne govorili, naše telo nas odaje. Telesni stavovi, gestovi, izrazi lica rečitiji su od reči i često, mimo naše volje, otkrivaju istinska osećanja prema drugima, skrivene namere, raspoloženja koja krijemo ili ne priznajemo... To se događa tako što prilikom druženja naše telesne radnje (postupci) postaju gestovi, a ti gestovi šalju poruke da nekog volimo ili preziremo, da nas seksualno privlači ili odbija, da smo razmetljivi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili škrti, da smo podigli nos ili se podrugujemo... Drugi čitaju takve signale i na osnovu pročitanog, zauzimaju stav prema nama.
Ali nisu svi vični razumevanju telesnog govora drugih. Kako se to uči pokazao nam je Dezmond Moris, filozof i antropolog, koji se posle proučavanja ponašanja životinja okrenuo ponašanju ljudi, i u antologiji tekstova 'Otkrivanje čoveka', dao iscrpna objašnjenja kako da tumačimo i čitamo tuđe gestove i ponašanja.
Druga komplikacija je nastala oko pokazivanja znaka 'V' sa dva rastavljena prsta. Taj gest je u mnogim zemljama poznat kao znak pobede (koji je postao popularan za vreme drugog svetskog rata zahvaljujući Vinstonu Čerčilu) a u poslednje vreme kao znak mira. Kao takvog su ga usvojili studenti, buntovnici, sportisti i predsednici vlada i država, te se stoga tu ne bi mogle očekivati veće zabune u međunarodnim razmerama. Ali u Engleskoj, taj gest egzistira u dva različita oblika - jedan sa dlanom napred, a drugi sa dlanom okrenutim prema samom gestikulatoru. Svakom Englezu je poznata razlika i on je svestan toga da znak 'V' sa dlanom napred znači pobedu ili mir. Ali on savršeno dobro zna i to da je druga verzija, sa dlanom suprotno okrenutim, najveća nepristojnost koju njegova ruka može da napravi. On ne zna tačno zašto je to tako, ali dobro zna da je tako. Kad su u inostranstvu, a žele da nekog uvrede tim gestom, pa ga naprave, Engleze često zgranjava totalan neuspeh tog znaka kad ga nekom upute, recimo, nekom italijanskom vozaču. Žrtva će, na tu veliku pogrdu, u većini slučajeva da se vedro osmehne i mahne, pre nego što da gas. Objašnjenje je, svakako, u činjenici da Italijan ne zna tu malu razliku između dva položaja dlana. Sve što on vidi je oblik 'V' koji se pravi prvim i drugim prstom na uzdignutoj ruci, i za njega je to samo znak pobede.
Zanimljivo je to što taj engleski najsramotniji gest ima tako nejasno poreklo. Englezu je maglovito poznato da to ima veze sa falusom, ali preko toga on nije kadar da objasni zašto se tu razdvajaju dva prsta da bi obrazovala oblik 'V'. Postoje četiri sugerisane mogućnosti za njegovo rešenje.
Prvo je objašnjenje po kojem se na taj gest gleda kao na uveličan trzaj srednjeg prsta. Pre drugog svetskog rata, u Engleskoj je postojao uvredljiv gest dvoprstni trzaj koji je očigledno predstavljao uvećanu verziju uvrede srednjim prstom. On se pravio pomoću kažiprsta i srednjaka zajedno, ali se prsti nisu račvali u oblik 'V'. Taj nepristojni znak se i danas viđa, ali je uglavnom potisnut 'V'-uvredom. Ova poslednja može da se tumači kao dalje 'uvećanje' simboličnog falusa.
Drugo, mogućno je da 'V'-uvreda predstavlja hibridan gest, kombinovan prvobitnim trzajem srednjeg prsta sa gestom 'bodenja' očiju, kojim se prstima u obliku račve cilja na žrtvina oba oka.
Treća je sugestija da je uvredljivi znak 'V' bio namerno kvarenje čerčilovske Viktorije - 'V' - znaka pobede, pri čemu se obrtanje dlana na drugu stranu, prema gestikulatoru, pretvara u izopačenu Viktoriju (pobedu); što će reći - u poraz, ciljan na vređanu osobu, gotovo na isti način na koji je KO suprotno od OK ('O-Kej'). Sasvim je mogućno da je do takvog razvoja došlo za vreme drugog svetskog rata, ali to je moglo samo da poveća popularnost gesta, jer se iz starih fotografija vidi da je 'V'-uvreda bila aktuelna još 1913. godine.
Četvrta sugestija je, možda, najverovatnija - naime, da 'V'-uvreda predstavlja uproščavanje jednog nepristojnog gesta koji se pravio u nekim arapskim zemljama i drugde, pri čemu gestikulator svoju prsnu račvu prvo prinese svom nosu, zamakne ga, pa zatim njome trgne naviše zajedno sa uglavljenim nosom. Simbolika je ovde kopulacija, gde nos predstavlja penis a dva razmaknuta prsta ženske genitalije. Nešto skraćena verzija tog gesta, bez dodirivanja nosa, omogućuje vređaču perfektnu 'V'-uvredljivu radnju. Verovatno su tu skraćenu verziju skarednosti donele britanske trupe, preko mora, u Englesku, i tu se ona beskonačno kopirala, te su joj i prvobitni oblik i značenje pali u zaborav. Ovo bi mogao da bude još jedan slučaj udaljavanja jednog simboličnog gesta od njegovih početaka, ali gesta koji je ipak uspeo da zadrži snagu svog izraza. nastaviće se
