Izvor: Blic, 26.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emocionalno davljenje dece
Emocionalno davljenje dece
Za većinu žena njihov odnos sa svojom majkom je najkomplikovaniji i najambivalentniji odnos u životu. Bolni odnosi između ćerke i majke u detinjstvu pogubno utiču na razvoj kćerke, na njenu zrelost, na njen celokupni život. Knjiga 'Žene i njihove majke' Viktorije Sekunde (u prevodu Tatjane Marković objavio izdavač 'Doca' iz Beograda) je štivo i lek za svaku ženu, jer ne govori samo o najlepšim majkama, nego i o majkama koje nisu u redu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ometaju rast i razvoj svoje kćerke. U njoj su odgovori na mnoštvo pitanja, kao što su: zašto smo nesigurne, slabe, nesamostalne, histerične, zašto radimo pogrešan posao, zašto smo neuspešne i zašto nam partner ne odgovara...? U nekoliko nastavaka 'Blic' donosi najzanimljivije delove iz ove knjige, koji će svakoj ženi, bila uzrasta devojčice ili starice, pomoći da razume i reši najvažniji problem u svom životu.
Doktor Džejms Garbarino (Garbarino James), predsednik Eriksonovog instituta za proučavanje dečijeg razvoja i koautor knjige: 'Psihološki zlostavljeno dete' mi je rekao: 'Ono što je važno je činjenica da kvalitet našeg porodičnog iskustva reflektuje kvalitet vašeg odnosa prema svetu'. To liči na situaciju za vreme rata: 'Koga ljudi više mrze neprijatelja ili izdajnike u svojim vlastitim redovima? Psihološko maltretiranje svog deteta je izdaja. I zbog toga ja mislim da je to najvažniji oblik dečije zloupotrebe'.
Roditelji koji fizički i seksualno zlostavljaju svoju decu su po njegovim rečima uračunljivi. 'Nazvati nešto zlostavljanjem ili nepažnjom' je tvrdnja koja u stvari govori 'trebalo je da znate da to nije dobar način da tretirate decu'. Ako neko kaže: 'Nisam znao, da će udaranje deteta motkom da ga povredi' ili 'Nisam znao da je imanje seksa sa osmogodišnjacima loše za njih', Vi kažete 'Trebalo je da znate više od toga'. Postoji kolektivno vrednovanje koje kaže da ovo nisu ponašanja koja treba sprovoditi nad decom'.
Isto merilo važi za psihološko zlostavljanje. Doktor Garbarino i njegovi saradnici definišu psihološko zlostavljanje kao 'usmereni napad od strane odraslog na dečiji razvoj 'selfa' i socijalne kompetencije, sklop psihološki destruktivnog ponašanja'.
To ponašanje po njihovim rečima ima pet oblika:
- odbacivanje (odrasla osoba odbija da prizna dečiju vrednost i legitimitet dečijih potreba).
- izolacija (odrasla osoba odseca dete od normalnih socijalnih iskustava... i navodi ga da veruje da je on ili ona samo u svetu).
- terorisanje (odrasla osoba verbalno napada dete, stvara klimu straha, proganja ili plaši dete...).
- ignorisanje (odrasla osoba uskraćuje detetu osnovnu stimulaciju i svoje reakcije, zaustavljajući emocionalni rast i intelektualni razvoj).
- korupcija (odrasla osoba... stimuliše dete da uzme učešće u destruktivnom, antisocijalnom ponašanju, pojačavajući devijantno ponašanje i čini dete nepodobnim za normalno socijalno iskustvo).
Neki autoriteti takođe smatraju emocionalno gušenje oblikom dečije zloupotrebe. Ako Vaša majka živi Vaš život kao da je to njen vlastiti, i nikad Vam ne dozvoljava da imate trenutke uznemirenosti ili frustracije, rutinski spava u vašem krevetu kada imate loše snove, nikada ne postavlja ograničenja ili nikada ne postavlja granice, retko ili nikad Vas ne ispušta iz svog vidokruga, izvinjava se i ne kažnjava Vas za vaše negativno ili povređujuće ponašanje, insistirajući na dnevnom upozoravanju sa svakim detaljem Vašeg života, sve u ime majčinske ljubavi, tada vam nije potrebno da nikada odrastete i preuzmete odgovornost za svoje reakcije. Ostajete dete.
Proces nastajanja autonomne, odrasle osobe, kroz sve uzbuđujuće, čudesne, izazivačke, čak i bolne transformacije emocionalnog rasta u detinjstvu - liči na učenje da se hoda; svaki napravljen korak Vas čini još snažnijim za sledeći. Ali ako Vaši roditelji hodaju umesto vas, Vi ne razvijate dovoljno mišiće koji će podržati vašu vlastitu emocionalnu težinu. Na taj način niste u stanju da samostalno stojite.
Takva deca često postaju narcisi u odraslom dobu, koji žude za konstantnom pohvalom, nisu u stanju da pruže ljubav, nisu u stanju da prihvate posledice svojih akcija, nisu u stanju da bilo šta drugo rade osim da manipulišu ljudima i da ih krive za svoje vlastite gubitke.
Dečija zloupotreba koja ne ostavlja fizičke ožiljke, ne nosi sa sobom onoliku težinu, koju nosi seksualna i fizička zloupotreba. U skladu s tim lako ju je trivijalizovati ili negirati. Međutim, psihološko zlostavljanje je izuzetno štetno, jer po mišljenju autoriteta u ovoj oblasti, to je suština svih drugih zloupotreba. Fizička ili seksualna okrutnost, sama po sebi, ne uništava u toj meri dečije poverenje; ono što boli je činjenica da osoba, koja bi trebalo da Vas štiti po svaku cenu, može da vidi kao prihvatljivo takvo ponašanje koje teroriše bespomoćno, osetljivo dete.
Previše često majka shvata dečiju različitost, grimasu, ličnost ili izgled kao da je njena vrednost dovedena u pitanje. Neki roditelji dobijaju napade besa, na primer, kada dete probuši uvo, nekoliko puta. Takvo ponašanje majka oseća kao da je sama pala na ispitu materinstva. Još gore od toga, majka često oseća kao da je dete odbacuje.
Neke majke su toliko uključene u život svoje dece ili toliko okrenute same sebi da izgleda da dete oslikava majčinu vrednost kao ljudskog bića, dok u stvari dete pokušava da dobije doživljaj svoje vlastite vrednosti. Rezultat toga je da će se majka ponašati 'posebno' prema ćerki, na načine koji će držati na odstojanju osećanja odbacivanja ili neuspeh. Čak i kada je ćerka odrasla. NASTAVIĆE SE
Viktorija Sekunda: Zašto nisi prijateljica sa svojom majkom
