Izvor: Blic, 27.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eho otkrića i 'krštenje' Amerike
Eho otkrića i 'krštenje' Amerike
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine) omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Iako niko pa ni sam Kolumbo nije imao jasnu predstavu o tome šta je zapravo otkriveno (Kolumbo je još uvek verovao da je naišao na obale Azije), vesti i znanja prelivala su se i okolne zemlje Francusku i današnju Italiju pre svega i privlačila moreplovce, naučnike i razne avanturiste, među kojima posebno mesto zauzima moreplovac i naučnik Amerigo Vespuči, po kome su oba kontinenta Novog sveta dobila ime.
Amerigo Vespuči, Kolumbov savremenik i zemljak, rođen je 9. marta 1451. godine u Florenciji u uglednoj i bogatoj porodici. Pošto je 1497. godine španska vlada dozvolila slobodno putovanje svima koji to žele u zemlje koje Kolumbo otkrio, prvo putovanje Ameriga Vespučija u Novi svet usledilo je u ekspediciji brodovlasnika u vreme trećeg Kolumbovog putovanja 1499. godine.
Ekspedicija španskih brodovlasnika, koju je podržao ministar Španije za novootkrivene zemlje i u kojoj je prvi put učestvovao Amerigo Vespuči, sastojala se od četiri broda. Zapovednik flotile bio je Španac Alonso Oheda. Uloga Vespučija u ekspediciji bila je neodređena i, reklo bi se, prvenstveno naučna. Ekspedicija je krenula 20. maja 1499. godine. Držeći se jugozapadnog kursa, flotila je stigla za dvadeset sedam dana do američkog kontinenta. Obala, na koju su brodovi pristali, dobila je naziv Venecuela, zato što su moreplovci tu našli uređeničko selo sagrađeno na stubovima. Selo je bilo opkoljeno vodom i stanovnici su se kretali čamcima, što je moreplovce, posebno Vespučija, podsećalo na Veneciju. Oheda, koji se služio Kolumbovim kartama i koji je Kolumbu na trećem putovanju zagorčao život pokretanjem ipak neuspele pubune na Espanjoli, umesto zlata poveo je sa sobom mnogo urođenika, koje je, nakon povratka, prodao u Španiji.
Ploveći Kolumbovim kartama i Kolumbovim rutama, izgleda da je Amerigo Vespuči jedini u ekspediciji najzad shvatio da Novi Svet nema nikakve veze sa Indijom. Njegova pažnja za vreme plovidbe duž američke obale bila je, naime, usmerena na traženje moreuza za prolazak dalje. Amerigo je pretpostavljao da se tek iza tih obala nalazi Indijski okean.
Nakon povratka u Španiju Amerigo je rešio da opet ode u Novi svet, da ga bolje upozna i, ako je moguće, nađe prolaz iz Atlantskog u Indijski okean (Tihi okean još nije bio otkriven). Pošto u Španiji nije našao podršku, on odlazi u Portugal. Kralj ga je odmah primio i 1501. godine otpremio ekspediciju u Novi svet pod rukovodstvom samog Ameriga Vespučija, sa zadatkom da nađe direktan put u Indiju. Ploveći na jug duž obale Južne Amerike, on je došao do 23 stepena južne širine (tačke južno od Sao Paola). Odatle se vratio u Lisabon neobavljena posla prema zadatku ekspedicije. Međutim, Vespuči je tom prilikom došao do dragocenog zaključka, da otkrivena zemlja nije ostrvo istočne Azije, nego nepoznati, samostalni kontinent.
To saznanje Ameriga Vespučija nije bilo snezacionalno kao povratak Kolumba iz mističnog Novog sveta i s toga nije imalo šireg odjeka, a do običnih ljudi nije brzo ni dopiralo. Međutim, za svoje saznanje posebno u naučnim krugovima pobrinuo se sam Vespuči. On je rezultate svojih putovanja i svoje gledište izložio u nekoliko pisama svojim prijateljima. Ta pisma su uskoro štampana i prevedena na mnoge zapadnoevropske jezike. Na taj način je ime Ameriga Vespučija i vest o novom kontinentu dospela do pismenog dela stanovništva, a zatim je dalje usmeno prenošena širom zapadne Evrope.
Stanovište Ameriga Vespučia, da je Novi svet potpuno samostalni kontinent, našlo je mnogo pristalica među tadašnjim naučnicima. Uskoro su mnogi kosmografi govorili o Novom svetu nazivajući ga ‘’Zemlja Ameriga Vespučia’’, da bi 1507. godine kosmograf Martin Valdzemiler, zvani Hilakomilus, u svojoj knjizi objavljenoj na latinskom jeziku u francuskom gradu Sen Dje, pod naslovom ‘’Cosmographiae introductio’’ (uvod u kosmografiju) prvi predložio, da se ovaj deo sveta nazove ‘’Amerika’’ u čast Ameriga Vespučia. To bi, prema Valdzemileru, pored Evrope, Azije i Afrike, bio četvrti deo Zemlje.
Svoj predlog on obrazlaže sledećim rečima: ‘’Sad kad je taj deo otkrio i ispitao Amerigo Vespuči, može mu se dati naziv Amerika, tj, zemlja Ameriga Vespučia, po imenu onoga ko je otkrio tu zemlju...’’. Ovde treba napomenuti, da je Valdzemiler imao u vidu samo kopno koje pokriva deo današneg prostora Brazila kao i to da je takođe dobro znao za Kolumbovo otkriće Novog sveta. Za isti taj prostor uskoro se pojavljuje i naziv ‘’Brazil’’.
nastaviće se
