Izvor: BKTV News, 04.Sep.2017, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EVROINTEGRACIJE: Inatom protiv lažne tolerancije (KOLUMNA)
Tolerancija je pojam iz oblasti društva, kulture i religije koji se odnosi na kolektivnu i pojedinačnu praksu prihvatanja i saradnje sa osobama koje ne misle na isti način, nisu iste vere, imaju drugačiji politički stav ili se razlikuju po nekom drugom osnovu.
Možda deluje paradoksalno, ali kada sociolozi i socijalni psiholozi ispituju koliko je društvo tolerantno, oni u stvari ispituju suprotnost ove pojave, zapravo koliko su ljudi netrpeljivi jedni prema drugima. Svetske >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << studije vrednosti taj metod nazivaju traganje za ''najmanje omiljenim grupama''. Evidentna je činjenica da je istorija prepuna netolerancije i da su retki i vrlo kratki periodi kada je postojala kakva-takva tolerancija.
U već višedecenijskom procesu evrointegracija koje sitnim koracima savladava Srbija uočavamo i manjak tolerancije koje prema našem mentalitetu pokazuju evrokomesari. Otuda i ne treba nikoga da čudi zašto Srbi tako teško prihvataju surogat društvenih vrednosti kojima se od nas zahteva da budemo pokorni đaci tuđih svetonazora. Nametanjem tolerancije po naopakim aršinima koji propisuju da se odreknemo sopstvene teritorije zarad ulaska u Evropsku uniju, deluje kao da nas neko ''šamara'' dozlaboga naopakim pseudoidejama.
Da li zaista treba da poverujemo da smo glupi i primitivni, pa da neko sa strane treba da nas prosveti? Da li treba tako olako da prihvatamo nametnute ideje koje nemaju u našem narodu životno uporište? Ko to zagovara da nismo tolerantni ako na taj način ne prihvatamo stvarnost?
Novi svetski poredak kao da pokušava da nas satera u ćošak. Ako se savremena tolerantnost grubo nameće, ona ne može da ima valjanu vrednost izbora. Na taj način društvo nema dovoljno unutrašnjih resursa, niti manevarskog prostora da zavoli ideju tolerancije, već je smatra kao nešto nametnuto, poput kazne.
U takvim okolnostima srpsko društvo je ugurano u veš mašinu evrointegracija uključenu na program ''rasrbljavanje''. I dok se bubanj sve više ubrzava dolazi do stapanja boja naciona sa bojama onih koji su takav poredak stvari prihvatili odavno. Kada nas sutra izvade iz veš mašine i okače na neki štrik iznenadiće se kada uoče da na srpskom nacionalnom biću, poput fleka koje ne može da izvuče ni najjači deterdžent, još uvek postoji ponos i inat.
To je ono osećanje kada neko pokušava da vas omalovaži, a vi se potrudite da mu objasnite da ne prihvatate da se neko na taj način prema vama ophodi, kada ne može sve da bude onako kako to neko drugi hoće. Iako Srbija napreduje kakvim-takvim koracima ka EU, teško da će se povinovati svim zahtevima koje joj evrokomesari postavljaju.
Od zvaničnog Beogrda se očekuje da napusti kurs nezavisne vojne neutralnosti i da svoju spoljnu politiku uskladi sa hladnoratovskom politikom Vašingtona i Brisela. Gotovo da se ne biraju sredstva da se vrši pritisak na zvanični Beograd. Zato predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovara: ''Srbija će sarađivati sa svima. Nikome se ne pravdam što sarađujemo sa Moskvom, Vašingtonom ili Briselom, to je naša politika na koju smo ponosni''.
