Izvor: Blic, 23.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dramatični sati pred otkriće
Dramatični sati pred otkriće
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. godine) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Uveče 13. septembra, kad se flotila nalazila blizu 200 milja daleko od obale Španije, Kolumbo je primetio da kazaljka kompasa ne pokazuje sever, nego se pomakla na severozapad. Sketanje kazaljke, sa napredovanjem broda, sve više se povećavalo. Strahujući od pobune, Kolumbo je pokušao sakriti ovu pojavu, ali su je kormilari primetili i silno se uplašili, misleći da su došli u neki začarani pojas, u kome vladaju zli duhovi i drugi zakoni od zemaljskih. I ovaj put je Kolumbo uspeo privremeno primiriti mornare pričom da se kazaljka ne upravlja prema Polarnoj zvezdi, nego prema pokretnoj nevidljivoj tački, te da je pravac polvidbe ispravan i da nema razloga za strah.
Ipak, Kolumbov položaj je bio sve teži; 10. oktobra mornari su izjavili da neće dalje, zahtevajući odmah povratak. Njegovim uveravanjima da je sve u redu, da su u blizini kopna itd, više niko nije verovao. Ali, na sreću Kolumbovu 11. oktobra, gotovo u isto vreme, mornari sa ‘’Pinte’’ i ‘’Ninje’’ ugledali su u moru sveže odlomljene grane rascvetalog drveća. To su bili očigledni dokazi blizine kopna.
Pala je noć i Kolumbo, krajnje napregnut za vreme dalje plovidbe, provodio je veme upirući pogled u pravcu kretanja borda. U noćnoj magli činilo mu se da na horizontu vidi neka svetla, koja se čas pojačaju čas ugase. Ali, uskoro su svetla isčezla i Kolumba je uhvatila mučna seta, koja ga je na sreću držala još samo nekoliko sati kada se stvarno pojavilo kopno.
Iznenada u dva sata ujutru sa ‘’Pinte’’ je odjeknuo topovski pucanj, nakon što je osmatrač Rodrigo Trijana sa jarbola ‘’Pinte’’ uzviknuo ‘’kopno’’. Ubrzo potom obala se jasno ocrtavala u magli praskozorja. Sva tri broda su odmah spustila jedra i zaustavila se u očekivanju dana. Bilo je to jutro u petak 12. oktobra 1492. godine kada je Kolumbo, oduševljen, nakon 70 dana plovidbe prvi put ugledao obalu Novog sveta
Da li je nama danas moguće predpostaviti, šta je Kolumbo u tom trenutku osećao? Odgovor je: teško. Ali, jedno je sigurno: Kolumbo je bio svestan da je najzad, uprkos svim preprekama i opasnostima, izvršio veliko delo. On je odgonetnuo misteriju okeana, potvrdio valjanost i ispravnost teorija i znanja sakupljanih hiljade godina i otkrio Evropljanima veliku, nepoznatu ‘’obećanu zemlju’’ u dimenzijama kakve niko, pa ni sam Kolumbo nije naslućivao.
Kolumbov pravac plovidbe od Kanarskih ostrva duž Severnog povratnika, koji prolazi dalje između poluostrva Floride i ostrva Kube, doveo ga je, može se reći, do najnepovoljnijeg predela, u koji je uopšte mogao upasti. On je došao u prostor u kome se nalaze mala razređena ostrva. Da je kojim slučajem plovio nešto južnijim ili severnijim pravcem, on bi naišao ili na Velike Antile (kako se sada nazivaju) ili na obale Floride i, moguće je, stekao bi daleko jasnije predstave o svom otkriću. Ono na što je Kolumbo naišao bilo je najisturenije malo nisko ostrvo Bahamskog arhipelaga, čije su se konture, nedaleko od brodova, delom jasno ocrtavale sa pojavom prvih zraka sunca na moru. Verovatno alarmirani topovskim pucnjem, nekoliko najhrabrijih žitelja ostrva, potpuno golih, stajalo je na obali i posmatralo brodove. Kolumbo je odmah, u pratnji Alfonsa i Janesa Pinsona i drugih važnih ličnosti, seo u čamac i pošao na obalu. Sa kraljevskom zastavom u rukama, on je stupio na kopno i svečano ga proglasio posedom kralja i kraljice od Kastilije, nazvavši ga ‘’San Salvador’’ (Sveti Spasitelj). Za vreme svečane ceremonije divlji stanovnici ostrva su ljubopitljivo i priateljski okružili Kolumba i saputnike Nastaviće se
