Izvor: Blic, 03.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dr Vukoje Novak: Kako sprečiti
Dr Vukoje Novak: Kako sprečiti hrkanje (8) Šta prekida spavanje
Ako mislite da hrkanje nije opasna pojava, varate se. Ne zbog toga što neprijatan zvuk remeti miran san drugih pored vas, pa može naterati vašeg partnera na razved, već više zato što hrkanje može izazvati probleme kod drugih organa, koje je teško lečiti. Hrkanje sa prekidima disanja tokom spavanja je ozbiljna bolest, koja, u velikom procentu, utiče na smanjenje libida i impotenciju, a kada se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapusti, ne retko, izaziva i smrtnost, koja se do skora pripisivala infarktu u ranim jutarnjim satima. O pojavi hrkanja širom svet i kod muškaraca i kod žena, o njenim medicinskim aspektima i tehnikama lečenja, govori knjiga 'Hrkanje i kako ga sprečiti' uglednog medicinskog stručnjaka prim. dr Vukoja Novaka. To je prva knjiga na našem jeziku posvećena ovoj pojavi. Donosimo najzanimljivije delove o uzrocima i nastanku hrkanja, razvoju, simptomima, tehnikama i terapijama lečenja.
Patofiziološkim ispitivanjem je nađeno da negativan pritisak, kojim bi se mogao zatvoriti palatoždrelni deo vazdušnog puta, iznosi između -2 i -10 cm vodenog stuba, a dok se kod zdravih osoba i nehrkača može postići taj efekat tek sa pritiskom od -25 cm vodenog stuba. Ovo je jedan od bitnih parametara koji nam direktno ukazuje da su strukture mekog nepca i laterarnih zidova ždrela kod hrkača znatno slabijeg kvaliteta i tonusa, te ih zato i mnogo manje i slabije vazdušno strujanje može zatalasati i omogućiti im da kreiraju buku - hrkanje. Ove vibracije koje se odvijaju prema stražnjem zidu ždrela i bazi jezika dovode u određenim fazama sna do zatvaranja ili otvaranja vazdušnog puta čime narušavaju njegovu prohodnost, a time i disanje.
Proučavanjem ovakvih pacijenata nađeno je da, ako su im usta otvorena pri spavanju 1,5 cm (interdentalni razmak), uzrokuju smanjenje orofaringealnog dijametra za 1 cm sužujući pritom vazdušni put. Daljim proučavanjem je konstatovano da ne postoji apsolutna korelacija između stepena otvorenosti usta i suženja vazdušnog puta po principu što su usta više otvorena, vazdušni put je sve uži. Međutim, ovaj odnos se može odraziti na prelaz snoringa u slip apneu koja je izazvana potpunom opstrukcijom protoka vazduha. Uprkos ovoj blokadi, osoba i dalje teži da diše. Dijafragma i interkostalni mišići rade da bi proširili zapreminu grudnog koša potrebnu za dolazak vazduha u pluća. U ovom stadijumu apneje nastaje hipoksemija sa hiperkaonijom i respiratornom acidozom koju prati lupanje srca i porast krvnog pritiska. Međutim, pacijent se ne uguši jer se uključuju strukture centralnog nervnog sistema koje reaguju na manjak kiseonika u krvi i povišen nivo ugljen-dioksida, te ponovo sa jakim hrkanjem vazduh opet počinje da struji i disanje se uspostavlja. Krv se zasićuje kiseonikom, srce normalno funkcioniše sve do sledeće epizode prekida disanja. Apnea se obično prekida kratkim buđenjem, često toliko kratkim da ga se pacijent ne seća. Ali to je sasvim dovoljno da se poveća tonus mišića ždrela i otvori vazdušni put. Prekidi disanja kod apneje se mogu ponavljati i do deset i više puta u toku jednog sata spavanja, tako da ih u toku noći može biti od 300 do 600, zbog čega su mozak, a i drugi organi, izloženi hipoksiji i po nekoliko sati u toku osmočasovnog spavanja.
Osobe koje anatomski imaju znatno prošireniji vazdušni put mogu tolerisati i preteranije dimenzije mišićnih struktura orofaringsa i njihovu veću atoniju ili hipotoniju tokom sna jer im pored svega ostaje dovoljno prostora u ždrelu za nesmetan prolaz vazduha.
U osoba kod kojih je fizikalnim i drugim pregledom nađena normalna nazalna prohodnost (rihomanometrijski) i uredan orofaringealni nalaz, uzrok hrkanja je najčešće faringealni kolaps. Čini se da su gornji i srednji konstriktori ždrela kao i stilofaringealni mišići najvećim delom odgovorni za tu pojavu. Elektromiografske studije su pokazale da ovi mišići imaju iznenadan pad tonusa pre početka opstruktivnih smetnji ili istovremeno s njima. Poznato je da neki ljudi hrču tokom čitave noći, dok drugi hrču samo dok spavaju na leđima ili čim zaspu. Pri spavanju na leđima donja vilica pada prema dole i nazad i tako usta ostaju otvorena. Kod otvorenih usta baza jezika se pomera unazad pritiskajući meko nepce i resicu uz stražnji zid ždrela. Kada vazduh prolazi između ovih tkiva, postoji velika mogućnost da će ona početi da se njišu proizvodeći već poznatu buku. Pitanje je kako hrkanje nastaje kod ljudi koji ne mogu da dišu kroz nos kako treba. Objašnjenje je jednostavno i zasniva se na činjenici da kada je nos zapušen osoba mora da udahne jače da bi vazduh došao do pluća. To stvara preteran vakum u ždrelu, u njegovom kolapsibilnom delu, te negativan pritisak, koji se pri tom pojačava i povlači sa sobom meke strukture nepca i resice u vazdušni kanal, uzrokuje opstrukciju, hrkanje i apneu. Tako se hrkanje dešava i kod ljudi koji ne bi hrkali kada bi mogli da dišu na nos kako treba. Time se i tumači razlog zašto neki ljudi hrču samo u sezoni napada alergije, prehlada, infekcija i sl. NASTAVIĆE SE
Dr Vukoje Novak: Kako sprečiti hrkanje
