Izvor: Blic, 15.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donatori pustoše kao skakavci
Donatori pustoše kao skakavci
Privilegije, korupcija, pljačka, podmetanja samo su neka obeležja većine humanitarnih organizacija koje zemljama Trećeg sveta danas pružaju pomoć. Humanitarne organizacije su veoma često poslednje utočište prevaranata. Jedan afrički izbeglica pita: 'Zašto se na svaki američki dolar pomoći mora da prikači i 20 Amerikanaca'. Zaposleni u UN su za dva dana primali više nego što su njihovi programi pomoći ugroženim obezbeđivali prosečnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kambodžancu za 27 meseci trajanja programa. To su samo neke konstatacije iz knjige 'Gospodari siromaštva' Grahama Henkoka, (IP 'Plavi krug', Beograda, IP 'Neven', Zemun; Brankova 13-15, tel: 011/633-066; 430-809; 064/13-69-514) o kojoj je kritičar New York Times Book Review napisao: 'Kada bi knjige imale ruke, ova bi svoje ispružila da zadavi funkcionere Ujedinjenih nacija dok je ovi krišom, uvijenu u braon papir, budu čitali za svojim kancelarijskim stolovima'. Iz feljtona koji sledi čitaoci Blica će moći da steknu neke predstave o tome kuda odlazi novac koji svake godine prikupe najbogatije zemlje za pomoć najsiromašnijima na planeti.
Rat u Ogadenu 1977/78, izazvao je ogroman priliv izbeglica u Somaliju, a periodični okršaji duž granice posle toga stvarali su nove izbeglice. Najezda skakavaca je česta pojava, kao i epidemija kolere. Zato možda ne iznenađuje što se poslednji slučaj velikih boginja u svetu pojavio upravo u Somaliji. Suočio sam se sa neuspehom velike grupe agencija. Ovaj neuspeh nije bio rezultat neke posebne zlobe s njihove strane, niti neke zavere (mada su većinom bile u međusobnoj svađi), već je jednostavno proizašao iz stava ključnih ljudi na terenu i rutinskih metoda rada agencija za koje su radili. Ono što se dogodilo u Somaliji te godine bio je školski primer na koji način ne treba pružati pomoć. Zato ću u narednom tekstu ovo ilustrovati na nekoliko primera:
Postoji jednačina, nazvana 'servisiranje duga” koji je od velike važnosti u svim zemljama u razvoju i koja u Somaliji igra ključnu ulogu u definisanju odnosa između donatora i vlade. S jedne strane ove jednačine nalazi se količina tvrde valute koju ta zemlja mora da plati godišnje u vidu kamata na kamate i na glavnicu za svoje dugove inostranstvu. Kad je zarada od izvoza veća od iznosa potrebnog za servisiranje duga, to se zove sreća. Kad iznos koji se plaća za dug bude veći od dobiti ostvarene izvozom, to se onda zove nesreća. Somalija je u ovoj drugoj situaciji. Godine 1987. njene obaveze u pogledu servisiranja dugova iznosile su 167 odsto izvozne zarade koja je tada dostizala oko 135 miliona godišnje. Nasuprot tome stoji strana pomoć u kešu i naturi koja je iznosila oko 400 milona dolara godišnje.
Ove cifre znače da somalijskom privredom dominira strana pomoć kojom se finansira uvoz, a i veliki deo obaveza u pogledu dugova. Jednostavno rečeno, somalijska vlada zavisi od strane pomoći koja obezbeđuje njen opstanak i mora se konstantno oslanjati na stranu pomoć i tamo tražiti izvor finansiranja za svaku pojedinačnu inicijativu koju želi da preduzme. Zato ne iznenađuje to što su sve međunarodne agencije za pomoć na jedan ili drugi način predstavljene u Mogadišu, glavnom somalijskom gradu. Sve poznatije privatne dobrotvorne ustanove imaju ovde velike kancelarije, a takav je slučaj i sa mnogim multilateralnim i vladinim organizacijama.
Kako je američki program pomoći Somaliji najveći program koji ova zemlja ima u podsaharskoj Africi, američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID) posebno je zapažen član donatorske zajednice. S kancelarijom u ogromnom utvrđenju nedaleko od predgrađa Medine, USAID u svakom smislu ima impozantno prisustvo. Posetioci prvo moraju da prođu kroz niz rigoroznih i zastrašujućih kontrola bezbednosti. Kada i ako im dozvole da uđu, osetiće da im je data dozvola za ulazak na veoma važno mesto. Ovaj utisak je tokom 1987. godine još više pojačavala ličnost predstavnika USAID-a u Somaliji. Osorni, namršteni gospodin, sa lulom među zubima i čupavih obrva ispod kojih je pogled koji vam govori da se nema vremana za gubljenje, primao bi vas u luksuzno opremljenoj kancelariji, u kojoj odmah primećujete masivni radni sto i na njemu zastavu sa prugama i zvezdicama. Sedeći iza stola kao neki direktor škole, ovaj gospodin je imao običaj da se pretvara da vas ne primećuje kad vas uvedu, kao da je duboko zainteresovan za nešto što čita iz papira pred sobom. Ponekad bi čitao i potpisivao pisma još deset minuta pre nego što bi obratio pažnju na svog posetioca koji bi do tog momenta bio toliko impresioniran da možda ne bi više ni umeo da tačno kaže zašto je došao.
Porodica Ujedinjenih nacija, koja se sastoji od većeg broja specijalizovanih agencija, takođe je važan član donatorske zajednice. Njihove kancelarije nalaze se u velikom kompleksu na kraju obale sa lepim pogledom, poznatom pod nazivom Lido. Ovde, zaštićeni visokim zidom, gvozdenom kapijom i regimentom uniformisanih stražara, nalaze se sedišta za Somaliju Programa za razvoj Ujedinjenih nacija – UNDP i UNICEF-a. Druge agencije Ujedinjenih nacija kao, što su FAO – za hranu i poljoprivredu, Svetski program za hranu i Svetska zdravstvena organizacija, mogu se naći u drugim delovima Mogadiša, ali njihovi zaposleni svi redovno dolaze na sastanke u UNDP koji ima ulogu koordinatora. nastaviće se
