Izvor: Danas, 05.Dec.2014, 02:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Depeša o atentatu
Ministar vojske u srpskoj vladi 1914. godine, pukovnik Dušan Stefanović, takođe je napisao članak u Politici, 13. avgusta 1931. godine, u kojem ovako opisuje jedan svoj razgovor s Nikolom Pašićem, vođen februara 1925. povodom pisanja Ljube Jovanovića u spomenici Krv Slovenstva.
Vladimir Dedijer: SARAJEVO 1914 (12)
Kapitalno delo vodećeg istoričara druge Jugoslavije Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ premijerno je napisano na engleskom jeziku 1964. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Naredne godine objavljuje se i izdanje ove knjige na srpskom jeziku. U proteklih pola veka ova knjiga je nezaobilazna u svim istraživanjima i novim studijama o 1914. godini. Prvi put posle 1978. godine izdavačka kuća „Obradović“ iz Beograda objavljuje reprint ove knjige. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi delove o odnosima unutar trougla Aleksandar Karađorđević - Nikola Pašić - Dragutin Dimitrijević Apis uoči i posle Sarajevskog atentata. Iz ovih delova Dedijerove studije može se sagledati uloga Srbije u ovom sudbonosnom događaju.
„Sigurno si pročitao ono što je napisao Ljuba, gde veli: da sam ja znao ranije za atentat na austrijskog prestolonaslednika i da sam ja to vama ministrima na jednoj ministarskoj sednici i saopštio. Ti si tada bio ministar vojni, sećaš li se toga?
- G. Predsedniče, pročitao sam ono što je napisao Ljuba, a bio sam iznenađen, jer ja do svršenog čina na Vidovdan, o tome nisam pojma imao, a najmanje da sam od Vas čuo da se sprema taj atentat.
- To saopštenje je takve prirode da, ko ga čuje, lako ga ne zaboravlja, a ja imam običaj da sve važnije stvari beležim u svoj dnevnik, a sigurno bih i to zabeležio. Pokojni Pašić dalje produži;
- I mene je to pisanje Ljubino veoma iznenadilo i čudilo me je što iznosi ono što nije bilo, i zašto. Ja sam uvek prema Austriji vodio vrlo opreznu politiku, jer sam bio tvrdo uveren da ona gleda svaku zgodnu priliku da s nama zarati. Eto: Fridjungova afera nikako nije dala da se spojimo sa Crnom Gorom; posle naših. pobeda nad Turcima 1912, god., tražila je priliku da s.nama zarati; Bugare je naterala da nas 1913. god. napadnu; pobunila je 1913. god. Arnaute protiv nas; kada je posle balkanskih ratova bio kongres u Bukureštu, nagovarala je rumunskog kralja Ferdinanda da se odvoji. od nas; kada se posle naših uspešnih ratova na. Balkanu počela da budi uveliko ideja „Ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca“ - ja sam o tome duboko mislio i računao sam da će se ovo moći izvesti tek kroz 10-15 godina; onda kada ovi oduševljeni mladići za ovu ideju budu zreli ljudi. I zbog toga sam i vodio prema Austriji takvu politiku - da izbegnemo svaki po vod da može Austrija da nas napadne.
Ja se nisam slagao ni sa pok. Milovanovićem odnosno Južne Srbije. Ja tada nisam bio ministar, ali me je kralj Petar pitao za mišljenje, i ja sam mu i tada rekao da taj savez kakav je, po nas nije koristan, jer nam ne daje ono što je naše: jer ja sam uvek zahtevao: Bregalnicu, Veles i Prilep, i nisam nikako dao da se Bugari graniče sa Albanijom.
Pok. Pašić je dalje produžio:
- Kada se desilo na Vidovdan ubistvo u Sarajevu, ja nisam bio u Beogradu, u Lapovu sam izvešten depešom, ali mi tu nije bilo jasno javljeno i nisam pozvan u Beograd; ja i sam tome nisam pridavao veliku važnost, i produžio sam put dalje na jug.
U Leskovcu je došla druga depeša, da se vratim u Beograd, i ja se vratih.
Ja sada mogu sasvim otvoreno ovo da izjavim:
Po izvesnim privatnim dostavama slutio sam da se nešto sprema u Sarajevu, i sa Stojanom sam o tome razgovarao, i on je izradio jedan raspis policijskimvlastima, kojim naređuje da se pripazi na granicu - Drinu - te da se tamo ne prebacuju sumnjive ličnosti u Bosnu iz naše zemlje. Ako se ne varam, taj je raspis i nađen na graničnoj liniji.
Ali ja tim glasovima nisam pridavao veliku važnost, a najmanje da sam ja kao predsednik vlade sa vladom bio u ovo posvećen, ili čak ovo i potpomagao. Eto vi, kao član vlade, tvrdite da o ovome niste ni pojma imali.
Na tome se i svršio ovaj razgovor između mene i pok. Pašića.“
Na kraju članka Stefanović navodi da je u to vreme i treći živi član srpske vlade iz 1914. godine, Marko Đuričić, u usmenom razgovoru potvrdio da je Pašić u pravu, a ne Ljuba Jovanović.
Nastavlja se
