Izvor: BKTV News, 06.Okt.2017, 09:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRUŠTVENI NEGATIV: Presušio humor naš nasušni (KOLUMNA)
Jedan osmeh - jedna cena.
Humor je proizvod ljudskog duha, duše, svesti, odnosno predstavlja oblik zabave i vid ljudske komunikacije sa svrhom da nasmeje ljude i učini ih srećnim. Poreklo ove reči potiče od načina lečenja kod starih Grka, koji su tvrdili da mešavina tečnosti (humora) kontroliše ljudsko zdravlje i čula.
Društvo se održava na zdravom narodnom i društvenom humoru, na podsticanju smeha i relaksiranju čoveka pred težinom života i društvenih, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ličnih i porodičnih obaveza. Što je više humora to je društvo zdravije i sposobnije za razne izazove. Što je manje humora i osmeha na licu ljudi, više je duhovnih tegoba i smanjeni su optimistički potencijali društva da se suoči sa teškoćama.
Humor polazi od osnove da podstakne pozitivno raspoloženje, da relaksira čovekova čula i društvo na način da sloboda duha i izražavanja bude veća uz kontrolu emocija i reči koje neće vređati, ponižavati ili ismejavati, već zasmejavati na opštim fenomenima društvenog života.
Svedoci smo da je već duže vreme na prostorima Balkana i u Srbiji manjak zdravog narodnog humora i da je više u igri ''zabava miliona'' kroz tzv. ''rijaliti programe'', odnosno ismevanje i degradaciju čoveka koji se bori za honorar u zatvorenom prostoru i da kroz socijalno izolovanu sredinu pred kamerama zabavlja milione.
Nekada je izvor humora bila radio emisija ''Veselo veče'', popularni likovi Mija i Čkalja i razne televizijske serije. Sve ovo pratio je i narodni humor koji je dolazio sa sela. Danas je humor komercijalizovan. To znači, jedan osmeh - jedna cena. Tako se TV kuće bore da okupe gledaoce i da ih zarobe da prate razne sadržaje, poput, Farme, Parova i Zadruge. Sve ove emisije navode na otuđenje i komercijalizaciju društvenih odnosa.
Srbija je već 27 godina u stalnim političkim, društvenim i globalnim previranjima sa malim kapacitetom humorističkog društvenog sadržaja. Treba podsetiti da je Srbija tokom Drugog svetskog rata u Nedićevoj državi imala humorističke časopise, poput ''Bodljikavog praseta'', odnosno posleratnog lista ''Ošišani jež'' i niza drugih satiričnih časopisa.
Danas u Srbiji nema ni jednog časopisa koji podstiče humor i satiru. To samo govori o stepenu otuđenja i degradacije ove vrste umetnosti. Sve je manje komedija u pozorištima i na velikom platnu, a sve je više ''crnog humora'' u društvu. Nedostatak humora u društvu jača nastanak depresije, strahova i povlačenja pojedinaca u sebe. Manjak humora u društvu je i znak opšte socijalne patologije koja govori i o nezadovoljstvima i svim oblicima apatija i anomije.
Oni koji su na vlasti trebalo bi da postiču zdrav humor, a ne ironiju kao vid političke i javne terapije. Ako toga nema društvo se sve više utapa u šablone orvelijanske zajednice u kojoj dominiraju otuđenost, strah i depresija.
