Izvor: Blic, 13.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri zakona mišljenja
Četiri zakona mišljenja
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Odlika neistreniranih umova je upravo to da se neprekidno nalaze pred iskušenjem da otvaraju druge kutije pre nego što sagledaju sve stvari iz one prve. Međutim, to se ne može nazvati koncentracijom, radi se o uobičajenom lutanju uma. Konce- ntracija na neku ideju podrazumeva da pre nego što otvoriš drugu kutiju u potpunosti isprazniš onu prvu. Vrednost takve prakse je u tome što se na taj način um bistri, a uz to i brzo izbacuje obilje ideja vezanih za odabrani predmet.
Zašto prva kutija mora da se isprazni pre nego što se pređe na drugu? Iz prostog razloga što ideje iz nje ne izlaze nasumice, već u skladu sa određenim zakonima; one su neraskidivo povezane sa njom, tako da iz jedne kutije izlaze samo jedne vrste ideja.
Pretpostavimo, na primer, da je neko u društvu pomenuo reč 'slon'. Vi možete pomisliti na delove te životinje kao što su velike uši ili surla. Možete pomisliti na slonovsku inteligenciju, njegov ura- vnoteženi temperament, ili pak na neke određe- ne slonove koje ste videli ili o kojima ste čitali. Možda će vam na pamet pasti slične životinje, kao što je nosorog, ili zemlje u kojima slonovi žive. Ali, postoje stvari na koje u vezi sa slonom verovatno nećete pomisliti, kao što su muva, perorez ili brodski motor.
Postoje, naime, precizni zakoni koji grupišu ideje u umu, baš kao što gravitacija, magnetizam, kohezija i slični zakoni drže na okupu predmete u fizičkom svetu. Samo što smo te zakone, želeći da istaknemo dinamičnu prirodu uma, nazvali još i 'Putevi misli'.
Da predstavimo sada, kao okosnicu našeg izlaganja o umnim procesima, četiri osnovna 'Putevi misli'. Jeste li već uočili kako se među vašim mislima u vezi slona pojavljuje niz srodnih ideja, to jest, slika raznih životinja kao što su krava, konj, nosorog ili kamila? Prvi zakon privlačenja između ideja jasno se da videti na ovom primeru. Međusobno slične ideje se privlače i spontano nadovezuju jedna na drugu. Ovaj prvi princip privlačenja među sličnim idejama nazvaćemo zakon Vrste. On izražava sve odnose između određene stvari i vrste kojoj ta stvar pripada, kao što je na našem primeru slon generalno u odnosu sa životinjskim rodom. Isto tako ovaj zakon podrazumeva i odnose među idejama iste vrste jer i slon i konj pripadaju životinjama, i među njima takođe postoji određena veza.
Drugi zakon je zakon Delova. Kada pomislite na slona u vašem umu će se verovatno formirati slika njegove surle, ušiju, kljova, ili će vam pasti na um neka druga obeležja karakteristična za tu vrstu. Već vidite da ovim putem misli počinju da se pokreću na pitanje: Od čega se sastoji slon?
Treći zakon bi se mogao nazvati zakon Kvaliteta. On izražava odnos između određenog predmeta i njegovih osobina. Primerice, na pitanje kakva je slon životinja, mogu se dati sledeći odgovori: Slon je ogromna, snažna, ali i nežna i osećajna životinja itd. Ovaj zakon važi i za odnose između raznovrsnih ideja koje poseduju iste osobine. Tako neko može povezati ideju mačke sa idejom artiste (okretnost), ideju meseca sa idejom sfere (sfernost), i slično, ili će, pak, pomislivši na mesec, pomisliti na srebrnjak, budući da i mesec i srebrnjak imaju izgled beličastog diska.
Četvrti zakon se ne odnosi na uočavanje sličnosti ili različitosti među predmetima, on ne uzima u obzir predmet i vrstu kojoj ovaj pripada, celinu i njene delove, niti osobine nekog predmeta. Ovaj zakon se odnosi na impresije koje u nama ostavljaju dubok trag, i tiče se više osećajnog, odnosno imaginativnog dela uma, nego što je u vezi sa logičkim rasuđivanjem. NASTAVIĆE SE
Ernst Vud: Trening uma i pamćenja
