Izvor: Danas, 01.Jun.2015, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Celetoidi stvaraju pseudoidentitet
U kognitivnom smislu, narcis je sklon okrivljavanju drugih za neuspeh, poricanju negativnih informacija koje su vezane za njihovu ličnost, potcenjivanju pozitivnih doprinosa drugih i nerealističnog identifikovanja sa idealizovanim osobama. U afektivnom smislu, narcise često odlikuje odsustvo empatije, njihova osećajnost je površna, lažna i izveštačena, a iza društvenosti se krije hladnoća i egocentrizam. Veoma su sebični i manipulativni. Na povredu svog ponosa (sujete) reaguju besom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pa čak i mržnjom. U socijalnim odnosima teže da budu dominantni, stalno traže potvrde svog savršenstva i zahtevaju konstantno divljenje okoline. Mogu biti veoma šarmantni, duhoviti i komunikativni. Narcisu je jedino bitno da kroz socijalne odnose održi grandioznu sliku o sebi.
Pretpostavka je da hipermedijatizacija celetoida dovodi do stvaranja narcizma i pseudoidentiteta. Jer oni potvrđuju život, sreću, slobodu, razvitak i produktivnost kroz to koliko su medijski traženi i popularni. Ako narcisi imaju tendenciju da se nekritički identifikuju sa osobom, grupom ili sistemom koje idealizuju, a u ovom slučaju su to mediji i medijske ličnosti, onda oni svoje individualno "ja" ili svoj privatni, lični identitet potčinjavaju društvenom ili javnom identitetu. Prema Fromu, kada narcisoidni pojedinac ne može da dostigne prestiž koji očekuje on se potčinjava društvenom ili grupnom narcizmu. Zapravo, narcizam pojedinca se hrani u određenoj grupi (naciji, religiji), jer ona podstiče utelovljenje narcizma. Celetoidi se identifikuju sa grupom celetoida gde stiču sigurnost i održavaju svoj grandiozni self, ali se pokoravaju većem sistemu, sistemu medija, koji hipermedijatizacijom potkrepljuje i održava grupni narcizam. Ako postoje osobine ličnosti zajedničke većem broju celetoida kao pripadnicima određene grupe, onda postoji društveni karakter celetoida (društveni narcizam). Prema humanistima i personalistima, narcizam vodi neproduktivnom karakteru (individualnom ili društvenom), čiji je cilj bekstvo od slobode, zbog nemogućnosti da se podnese izdvojeno "ja" i osećanje usamljenosti. Karakterišu ga potreba za potčinjavanjem ili dominiranjem, nemogućnost da se vole drugi i sopstvena ličnost u isto vreme. Što je osoba sposobnija da voli sebe i druge, da bude deo sveta, a da mu se ne potčinjava i da podnese izdvojenost svoga "ja" - bliža je produktivnom karakteru. Produktivni karakter i produktivna ljubav doprinose ostvarivanju čovekove slobode, koja je uslov za čovekov potpuni rast i razvoj.
Sigmund Frojd je razlikovao primarni i sekundarni narcizam. Primarni narcizam je normalan razvojni stadijum u ranom detinjstvu. U ovoj fazi dete sebe vidi i smatra objektom ljubavi, bez ikakve povezanosti sa spoljašnjim svetom. Taj stadijum prethodi objektivnim odnosima i sposobnosti da se uspostavi odnos sa drugima. Prema Frojdu, dete u fazi autoerotizma nije svesno majke kao zasebnog bića i da je kao takvu može voleti, već je usmereno na sebe i svoje potrebe. Sekundarni narcizam javlja se u odraslom dobu. Ovaj narcizam više je patološke prirode jer nije reč o etapi u razvoju libida, već o patološkoj regresiji. Sekundarni narcizam odnosi se na različita stanja u kojima su ljudi obuzeti sobom, nisu sposobni za međuljudske odnose i ljudima pristupaju kao sredstvima za zadovoljenje potreba. Dakle, kod ovog tipa narcizma libido je usmeren i fiksiran prema sebi, i nije u stanju da se pomeri na druge.
Čovek nije samo pasivni produkt društva i kulture, on poseduje svoju energiju i psihološku strukturu koja ima sopstvenu dinamiku. Čovek se ne može bezgranično prilagođavati. Suština njegovog razvoja jeste sloboda koja se ostvaruje kroz produktivan karakter. To je ljubav prema sebi i bližnjima, pripadnosti svetu, ali ne kroz potčinjavanje ili dominaciju, već kroz očuvanje sopstvenog integriteta i sposobnosti prihvatanja izdvojenosti i posebnosti svoga "ja". Od straha od usamljenosti, odbacivanja i fragmentacije grandioznog selfa celetoid utočište traži u medijima, a njihova hipermedijatizacija samo potkrepljuje i podržava narcizam. Cena je gubitak sopstvenog "ja" i gubitak slobode, kao i nemogućnost za lični rast, razvoj i ostvarivanje svih potencijala koje osoba ima. Ali to ne znači da je potreba za slobodom nestala, ona je samo potisnuta, što znači da će se ta potreba kod celetoida javljati kao svesni ili nesvesni impuls mržnje ili agresije prema sebi ili prema drugima, koje takvo suzbijanje prati. Psihološke potrebe čoveka moraju se ostvariti isto kao i fiziološke potrebe. Sa stanovišta humanističke etike, najvažnija psihološka potreba je potreba za rastom i razvojem i ostvarivanjem svih čovekovih mogućnosti i potencijala, kao što su npr. sposobnost stvaralačkog mišljenja i sposobnost za različito doživljavanje emocionalnog i čulnog. LJudska priroda, po humanistima, nije ni biološki ni fiziološki, već je istorijski uslovljena.
Potrošačka kultura podstiče verovanje da se ispunjenje nalazi u posedovanju njenih proizvoda. Celetoid je roba koja se prodaje posredstvom medija, a koja nudi iluziju i obećanje zadovoljstva. Posebnu ulogu u načinu gledanja na ove pojave ima deo vaspitnog procesa u porodici. Prema Frojdu, rana iskustva deteta presudno utiču na obrazovanje karakterne strukture. Porodice primenjuju vaspitne obrasce društva u kojem žive, a roditelji sopstvenim ličnostima predstavljaju društveni karakter svoga društva ili klase. Oni kroz vaspitanje i proces socijalizacije prenose ono što se može nazvati duhom jednog društva čiji su oni predstavnici. Porodica se, prema ovom shvatanju, može smatrati psihološkim posrednikom društva. Fromova "spontana aktivnost totalne integrisane ličnosti" suprotstavlja se pseudoidentitetu kao "aktivnost kojom se sloboda realizuje kroz ponovno sjedinjavanje sa svetom, sa čovekom, prirodom i samim sobom. Glavna komponenta te aktivnosti je ljubav, koja nije ni dominiranje ni potčinjavanje drugoj osobi, već proces sjedinjavanja i jedinstva sa drugima na osnovu razvoja sopstvene i tuđe individualnosti. Prava ljubav je produktivna ljubav koja se karakteriše brigom i odgovornošću, poštovanjem i poznavanjem. Želja da druga osoba raste i razvija se uslov je za uzajamno poštovanje i očuvanje integriteta".
Nastavlja se
