Izvor: Danas, 05.Jun.2015, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Celetoid se oblikuje prema očekivanjima drugih
Rušilaštvo takođe predstavlja bekstvo od nepodnošljivog osećanja nemoći, pošto teži uklanjanju svih predmeta sa kojima pojedinac mora da se upoređuje. Korene rušilaštva, prema Frojdu, možemo naći u nagonu smrti koji je suprotan nagonu života u kojem su seksualni impulsi najvažniji. Frojd je smatrao da ukoliko se seksualni instinkt ne realizuje i pojedinac ne kanališe tu energiju libida na kulturne tvorevine (sublimacija), utoliko se ta energija onda preusmerava na rušilaštvo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Ovo tumačenje se ne uzima kao tačno jer bi se moralo pretpostaviti da je količina rušilaštva prema drugima ili prema sebi manje-više stalna. Međutim, količina rušilaštva veoma se razlikuje među pojedincima, pa i među društvenim grupama. Prema Fromu, "količina rušilaštva koja se može naći kod pojedinca srazmerna je smanjenju životne ekspanzivnosti". Ovo se ne odnosi na osujećenje određenih instinktivnih želja, već na ometanje razvoja spontanosti, čulnih, intelektualnih i emocionalnih sposobnosti. Život poseduje sopstveni dinamizam, on teži sopstvenom razvijanju i izražavanju. Ako se ovaj aspekt ometa onda se ta energija razlaže i usmerava ka razaranju. Nagon za životom i nagon za razaranjem nalaze se u obrnutoj uzajamnoj zavisnosti. Što se više sprečava nagon za životom nagon za razaranjem je jači - bilo prema drugima bilo prema sebi.
Mehanizam koji je suprotan rušilaštvu je povlačenje pojedinca iz sveta, tako da ono gubi svojstvo pretnje. Kod rušilaštva impuls je ka uklanjanju svih prepreka koje pojedinac uočava kao pretnju, a u ovom slučaju pojedinac se povlači u potpunosti pred uočenim pretnjama.
Saobražavanje je mehanizam koji se najčešće može naći kod pojedinca u modernom društvu. On prestaje da bude pojedinac sa ličnim ja i integritetom, usvaja onakvu ličnost kakvu mu pružaju kulturni obrasci. Celetoid se oblikuje prema očekivanjima i zahtevima drugih. Na taj način nestaje ograda između "ja" i sveta, a sa tim i svesni strah od usamljenosti i nemoći. Ovakav pojedinac je kao većina drugih, ni po čemu se ne izdvaja i ne razlikuje i to mu uliva sigurnost da će biti prihvaćen. Ovaj tip ličnosti najviše pogoduje tržišno usmerenim medijima. Individualizam s aspekta humanističke nauke posmatrao bi se kroz slobodu pojedinca da misli, oseća i dela i da veruje da su osećanja, misli i dela samo njegova. Sadržina mišljenja, osećanja i delanja često je pojedincima nametnuta spolja, tako da se vremenom stiče utisak da su ti pseudočinovi pravilo, a istinski mentalni činovi izuzeci. Najveći uticaj na neproduktivni karakter, odnosno pseudokarakter ima sfera mišljenja, odnosno pseudomišljenja. Sadržaji se svakodnevno nameću kroz medije. Nekada ih ljudi posmatraju po automatizmu i rutini, a da nisu ni svesni njihovog uticaja. Celetoidi često uzimaju neko mišljenje za svoje, a zapravo su ga čuli u nekoj emisiji ili pročitali u nekim novinama. Suština nije u tome da li je misao ispravna, već da li je autentična. Opasnost se ne ogleda u tačnosti ili netačnosti već u suzbijanju kritičkog mišljenja. Kada se to desi, onda i emocije postaju pseudoemocije a htenja pseudohtenja.
Zamenjivanje originalnih činova mišljenja, osećanja i htenja pseudočinovima kod celetoida dovodi do konačne zamene autentičnog ličnog ja personom (ili društvenim "ja", koje najčešće nije autentično). Postoji više ishoda kod ovakve situacije. Celetoid će svesno potiskivati stvarne želje i osećanja pa razviti neurotične simptome, ili će biti ubeđen da je to zaista ono što želi i oseća, pa će se modelovati kako situacija zahteva. Gubitak ličnog ja i njegovo zamenjivanje pseudoličnim ja ili personom ostavljaju celetoide u stanju duboke nesigurnosti. Da bi savladali paniku zbog gubitka identiteta jer je ono što drugi očekuju da bude, primorani su da se saobražavaju, da svoj identitet traže u onome što će drugi stalno odobravati i zbog čega će im odavati priznanje. Automatizacija celetoida u modernom društvu samo je uvećala njihovu bespomoćnost i nesigurnost. Zbog nedostatka originalnosti mišljenja, osećanja i htenja, kod njih se javlja mnoštvo želja i jedini problem koji oni uočavaju jeste nemogućnost da se sve one zadovolje u najkraćem vremenskom periodu. Problem je taj što većina ne dovodi u pitanje premisu te aktivnosti: poznavanje svojih istinskih želja i potreba. Ako se i desi da celetoidi istinski razmisle o vrednosti materijalnih simbola i značenju takvih pomamnih aktivnosti, prvo što ih obuzme je panika. Prva odbrambena reakcija je racionalizacija i odbacivanje tih, u stvari, autentičnih misli, kao posledica umora i stresa, i ponovo vraćanje u začarani krug prohteva i želja, aktivnosti i neautentičnog mišljenja. Može se iz ovoga izvući zaključak da celetoidi žive u obmani da znaju šta žele, dok u stvari žele ono što se od njih očekuje da žele.
U psihološkom pogledu, automatizovani celetoid sačuvao je biološko i mentalno zdravlje, ali je duboko nesrećan. Kao automat on ne može da proživi život u smislu spontanih aktivnosti, ali on ih zamenjuje raznim uzbuđenjima i nadražajima, kao što su pijančenje, ekstremni sportovi, proživljavanje uzbuđenja fiktivnih likova na filmskom platnu. Celetoid bi bio slobodan da nastupa po svojoj volji kada bi znao šta želi, misli i oseća. Ali on to ne zna. On se saobražnjava sa anonimnim autoritetima i usvaja identitet koji mu je nametnut.
Celetoidi mogu izaći iz ovog začaranog kruga i da budu slobodni, a da ne budu usamljeni, nepoverljivi, ispunjeni sumnjama, da budu nezavisni i integralni deo čovečanstva. Kapitalističko društvo težilo je rascepu ljudske ličnosti potencirajući razumski deo, koji je imao funkciju čuvara čovekove prirode. Posledica toga bila je osiromašenje intelektualnog i emocionalnog života. Razvoj društvenog aspekta i individualnog aspekta ličnosti celetoida ne postiže se samo činom razmišljanja već ostvarivanjem čovekove celokupne ličnosti, aktivnim izražavanjem emocionalnih i intelektualnih mogućnosti.
Nastavlja se
