Izvor: Blic, 26.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carska zarada od 'kraljevske droge'
Carska zarada od 'kraljevske droge'
Potreba bogatog sveta za 'kraljevskom drogom', kokainom, neiscrpna je, a profit od njega je ogroman, najveći mogući koji se postiže u poslovima organizovanog kriminala i praktično neuporediv sa profitom iz bilo kog legalnog biznisa. Glavni konzumenti, ljudi estrade, umetnosti, politike i visokog biznisa sa svih krajeva planete, spremni su i sposobni da za gram belog praha plaćaju enormne sume, a glavni proizvođači, seljaci uglavnom Indijanci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa Anda, iz Kolumbije, Ekvadora, Bolivije i Perua, prisiljeni su da lišće koke prodaju mrežama narko-kartela za bagatelne sume.
Prema podacima Katoličkog instituta za unutrašnje odnose, seljaci iz doline Hualaga u Peruu dobijali su sredinom 90-ih godina prošlog veka od pola do tri dolara za kilogram lišća koke. Kada odbiju troškove za insekticide, đubrivo i dnevnice još gore plaćenih berača, ostajalo im je od 30 centi do pola dolara. Pasta, kao prva, primitivna faza prerade, koštala je u istoj dolini 300 dolara za kilogram, a sledeća faza, baza kokaina 900 dolara za kilogram. Lokalni trgovci na veliko su neprečišćeni kokain u istoj dolini prodavali za 2.000 dolara za kilogram, u Kolumbiji je on već koštao 5.000 dolara, a nakon izvoza u Sjedinjene Američke Države čak 14.000 dolara, takođe na veliko. U Evropi, u Londonu, isti neprečišćeni kokain je koštao fantastičnih od 70.000 do 85.000 dolara po kilogramu. Prema jednom izveštaju Evropskog parlamenta iz istog vremena, dve najveće kolumbijske mreže, karteli iz Medelina i Kalija, dobijale su između 14 i 17 odsto od konačne cene kokaina na malo, a samo manje od polovine njihovih prihoda se vraćalo u Kolumbiju. Uvoznici na veliko i trgovci na malo iz Severne Amerike i Evrope zadržavali su za sebe lavovskih 80 do 90 odsto konačne cene kokaina na malo.
Razlike u ceni su tolike da apsolutno omogućavaju ogromne 'investicije' u korupciju od najnižih do najviših rangova državnih uprava, pa nije čudan podatak da policije, carine i drugi nadležni organi zvanično otkriju i oduzmu samo 10 do 12 odsto količine kokaina i drugih prirodnih droga koje kolaju planetom.
Sama Kolumbija je dugo bila, a u dobroj meri je i sada, sedište trgovine kokainom, iako ne proizvodi više od 10 odsto svetske produkcije kokaina. Lokalni karteli iz Medelina, gradića najlepših devojaka na svetu, iz kojeg je poniklo nekoliko misica univerzum, ali i hiljade glavnih zvezda prostitucije na Andima, i Kalija otkupljivali su kokain iz okolnih zemalja i distribuirali ga dalje po svetu, pre svega u SAD, Kanadu i zapadnu Evropu. Procenjuje se da je i danas svaki deseti zaposleni u Kolumbiji na ovaj ili onaj način vezan za obavljanje nekog posla sa drogom. Jakuze, japanska verzija mafije Najbrojnija kriminalna banda na svetu
Japanska varijanta mafije, jakuze, apsolutno je najbrojnija kriminalna ekipa na svetu. Japanska policija je svojevremeno došla do zaključka da u oko 2.650 jakuza gangova ima preko 110.000 članova. Samo u najvećoj organizaciji te vrste (Jamagučigumi), čiji je šef Kazuo Taoka uhapšen sredinom 70-ih godina prošlog veka, bilo je preko 11.000 članova. Japanska javnost se tih 70-ih prošlog veka prvi put suočila sa realnom slikom i snagom jakuza. Za manje od godinu dana, od septembra 1975. do sredine 1976. godine, japanska policija je u nizu iznenadnih akcija na preko 1.300 mesta uhapsila skoro 27.000 'organizovanih kriminalaca' iz redova jakuza koji su se bavili dilovanjem droge, organizovanjem prostitucije, kocke i drugih ilegalnih delatnosti.
Međutim, jakuze se bave i legalnim poslovima, pa ulaze u finansijske transakcije, ulažu u restorane i naročito u nepokretnosti.
Tradicionalno, njihovim centrima u Japanu se smatraju gradovi Kobe i Jokohama.
Policijski udar nije obeshrabrio ni jakuze, ni njihove zaštitnike, desničarske biznis-lidere. Kasnih 70-ih su se jakuze mogle prepoznati po kratko podšišanoj kosi, karakterističnoj tetovaži i, gotovo obavezno, nedostatku malog prsta na jednoj ruci. Javnost ih je najčešće viđala kao izbacivače iz barova i restorana ili kao osoblje obezbeđenja na skupštinama privrednih korporacija. Desničarski biznis je regrutovao jakuze da bi zastrašio svoje levičarske protivnike. Zahvaljujući tome, jakuze su dolazile do strateških informacija pomoću kojih su mogli da ucenjuju funkcionere korporacija.
Već početkom 80-ih jakuze se naglo šire u SAD, a samo u Honoluluu na Havajima oni postaju vlasnici nepokretnosti u vrednosti od preko 100 miliona dolara (lanci restorana, noćnih klubova i pornografskih radnji namenjenih prevashodno japanskim turistima). Druga američka destinacija im je Kalifornija gde unose drogu, a iznose oružje i američke 'zabavljačice', koje su postajale poželjne 'bele' i 'crvene' prostitutke u 'žutom' Japanu.
Jakuze su široko uključene u regrutovanje seksualnog belog roblja iz zemalja trećeg sveta koje postaje armija prostitutki u blizini američkih vojnih baza u Japanu, služi za pružanje pornografskih usluga ili za venčanja preko pošte. Još jedan veliki posao jakuza je prinudna naplata dugova.
U Americi čak trećinu članova bandi jakuza čine ljudi korejskog porekla, a i u SAD i u Japanu jakuze se dominantno regrutuju iz slojeva koji zauzimaju najniže mesto na socijalnoj lestvici.
Kada kaže jakuza, Japanac misli gangster ili, u slobodnijem prevodu, 'nikakav čovek'. Termin je izveden iz najgoreg mogućeg rezultata u kartaškoj igri hanafuda (crvene karte). Kombinacija od tri karte osam-devet-tri (ukupno dvadeset) na japanskom se izgovara ja-ku-sa. Dva obeležja muževne časti među jakuzama su tetovitanje po celom telu koje simbolizuje snagu i hrabrost onoga ko je tu tetovažu izdržao i jubit-sume, odsecanje malog prsta na ruci kao znak izvinjenja pretpostavljenom zbog neke greške ili uvrede. Jubit-sume je mini-forma harakiri samoubistva, vrste pokajanja koju su nekada primenjivali samuraji.
Same jakuze gaje mit da su nastali u 17. veku od ronina, samuraja bez imetka, ali i bez gospodara, koji su bili u sukobu sa moćnim i bogatim tadašnjim stvarnim vlasnicima Japana - šogunima. Samuraji ronin su nastali kada je završen veliki i dugi građanski rat, a preko pola miliona samuraja ostalo bez tradicionalnog posla, ratničke zaštite feudalnih veleposednika koji su se zvali daimijo.
Po manje slavnoj varijanti, jakuze su nastale u 19. veku od beskućnika, kockara i mladih razbojnika.
U Japanu se smatra da su jakuze kao pomagači vlasti tradicionalno uključene u tajnu politiku već više od jednog i po veka.
